Вероватно због тога у нашу редакцију није стигао деманти сестре нашег суграђанина Зорана Ивановића који на жалост није преживео кобни вирус.

Наравно да је сестра потпуно у праву када  у свом обраћању јавности тврди да се свашта писало и да је то била додатна со на рану породице.

ГЗС  стоји на становишту, а и у разговору са лекарима и многим суграђанима делимо мишљење да се нико не може кривити нити осуђивати, ко је несвесно добио и поделио вирус, нити то ко чини сем злобних и злурадих особа. Ти људи и сами су могли бити жртве, и њима је неко пренео опаку болест.

„Свима њима треба дати снаге да  савладају терет кривице, јер  заиста и нису криви ни пред богом, ни пред људима. Лично сам позвао неке људе да их смирим, утешим  и кажем им то. Знам колико им је тешко души, зато треба да им покажемо разумевање",  каже један познати чачански духовник.

Нису сви медији исти, зна се одавно ко трује и свађа Чачане                              

На жалост, сви ми у Чачку знамо ко сеје мржњу и пакост и коме медији служе за  малтретирање и рекетирање суграђана уместо информисања.

А замислите још да  медији који након писма сестре чије срце пуца  од бола  дозвољавају полемике и преко коментара. Није случајно, већ скретање пажње  са себе наравно.  Није им то први пут, то им је пракса, а злоба и пакост стил живота.

Због сестринског бола и туге у знак  саучешћа у болу породице преносимо  писмо које су објавиле Вечерње новости и колега Владимир Илић:

„Брата сам два пута изгубила. Први пут због епидемије, други због извештавања медија”: Потресно обраћање јавности сестре Чачанина који је преминуо од вируса корона

Весна Јанковић наглашава да се у извештавању о Зорану Ивановићу медији користили претпоставкама, а не чињеницама.

Весна Јанковић, сестра Зорана Ивановића (49), који је прошле суботе преминуо од последица заразе корона вирусом, огласила се отвореним писмом јавности и медијима. Повод је, како је нагласила, низ неистина које су у разним новинама и на порталима објављене о смрти њеног брата.

Она је нагласила да су се медији користили претпоставкама, а не чињеницама.

„Кажу да је љубав сестре према брату једна од најчистијих и најбезусловнијих, а ја се данас осећам да сам брата изгубила два пута. Први пут када ми је јављено да је изгубио битку са вирусом ковид-19 и други пут када сам прочитала сензационалистичке наслове у разним новинама и на интернет порталима. Зоран је изгубио битку против невидљивог непријатеља, али овог пута жртва је била цела наша породица Ивановић, а највише од свих његова деца – написала је Весна. - Све је прштало од бомбастичних наслова, екслузивних вести, објављено је пуно име и презиме мог брата, (док се криминалци штите иницијалима), неовлашћено је објављена фотографија целе породице. Где је граница и где је дно губитка сваке људске, професионалне, друштвене и моралне одговорности?

Она је потом изнела шта се све дешавало са покојним Зораном и начин на који се заразио.

- Зоранов син био је на рођендану најбољег друга, са којим се дружи још од вртића. Тог 7. марта није било никакве забране окупљања, Србија је имала једног оболелог од ковид-19 вируса. Исте вечери је одржан и концерт у Дому културе у Чачку, где је било присутно 700 људи. Деца мог брата нису имала никакве симптоме, а касније је и тестом потврђено да нису заражени – саопштила је Весна. - Зоран, мој брат, генијалац, духовит, шахиста, омиљен у друштву, радио је до 16.3. на послу, који је између осталог подразумевао и теренски рад (у разним експозитурама) банке у којој је запослен, широм западне Србије. Пословно, а и приватно, јер је био омиљен, сусретао се са великим бројем колега, људи, пролазни...

Нажалост, према речима Весне Јанковић, негде се срео и са смртоносним вирусом, који је касније пренео и на своју супругу.

- Само његова супруга разболела, не и наши родитељи, који се само у медијима боре са ковид-19 – каже сестра покојног Зорана. - Мој брат изгубио је последњу овоземаљску партију, што би његови пријатељи и шахисти рекли: грешка у отварању, избор погрешне тактике или груби превид. Свеједно. Сада је, нажалост, све свеједно. Ово чему смо моја породица и његова деца на прагу свог живота изложени је намера. Оних који су донели максимум закључака, уз минимум чињеница обезбеђујући тиме већу читаност, број кликова или коментара. И то, не само да није у реду и фер, то је злочин. За разлику од невидљивог непријатеља, овде сви имају свој потпис и новинари и уредници.

У свом обраћању јавности Весна је закључила:

- Неко сам ко на свом радном месту даје све од себе у борби са епидемијом која нас је све снашла. Протеклих недеља сам се трудила да се у мом свакодневном раду не осети страх, немоћ и паника када се мој млађи брат разболео од ковид-19 вируса и борио за живот. Ја ћу и даље наставити да се борим и радим за добро свих нас, научићу да живим са овим болом, радоваћу се успесима деце мога брата, препознајући у њима зрно Зоранове генијалности, али борићу се и да истина и чињенице победе. Кажу да је објављена вест, као када на пример истресете јастук са све перјем са петог спрата. А деманти те вести је као када би кренули да скупљате расуто перје да би поново напунили исти јастук. Ја се ипак надам да у овој земљи има више новинара који ће овај дематни објавити”.

 ГЗС