Предуслов свеобухватног развоја Србије 



 

Предуслов свеобухватног развоја Србије
31.01.2017 09:11 | 0 коментар(а)



Завршених 40,36 километара на деоници Љиг - Прељина значајан је сегмент у изградњи ауто-пута од Београда до Чачка на траси коридора 11.

Туристичка понуда чачанског, ужичког и златиборског краја постаће знатно примамЉивија страним туристима.

У протеклих неколико месеци Данас је у серији текстова анализирао значај изградње коридора 11 не само као саобраћајнице већ и као предуслова за свеобухватни привредни и друштвени развој Моравичког округа и целе Србије.

На ту тему Данас је разговарао са респектабилним саговорницима из политичког и привредног живота као и признатим економским аналитичарима који су кроз тематске рубрике, интервјуе и личне ставове дали своје мишЉење и потврдили тезу да је изградња коридора 11 од круцијалног значаја, односно да представЉа замајац будућег привредног развоја Србије. Овај, иначе завршни текст на ту тему, има задатак да сублимира сва та мишЉења и да извуче одређене закЉучке.

Једнодушни став свих наших саговорника је да завршених 40,36 километара деонице Љиг - Прељина представЉа значајан сегмент у изградњи ауто пута од Београда до Чачка на траси коридора 11 који ће не само олакшати путовање, већ ће и у потпуности унапредити и побоЉшати живот локалног становништва и знатно утицати на привредни и сваки други развој тих крајева. Такође, туристичка понуда чачанског, ужичког и златиборског краја постаће знатно примамЉивија страним туристима. Другим речима, према мишЉењу свих наших саговорника, изградња ауто-пута Београд - Чачак и коридора 11 је у целини прича која превазилази саобраћајну димензију.

Највеће бенефите имаће локалне самоуправе и становништво на траси коридора 11. И што је најважније, новоизграђена саобраћајна инфраструктура ће позитивно утицати на привредни развој градова, пре свега Чачка, али и других који се налазе на тој маршрути, јер ће инвеститори интензивније размишЉати о улагањима у том делу Србије. На тај начин ће се обезбедити прилив средстава у касе локалних самоуправа, отвориће се нова радна места а мала и средња предузећа која послују у тим крајевима стећи ће велике привредне партнере које ће моћи да опслужују. Другим речима, изградња једне тако важне саобраћајнице деловаће као "мамац" за привлачење нових инвестиција.

Крајеви Србије кроз које се протеже коридор 11 просперираће и када је реч о туризму, с обзиром на то да ће ауто пут до Чачка, страним туристима на пропутовању кроз Србију, омогућити да за кратко време посете туристичке дестинације у околини тог града, пре свега Златибор, и да потом наставе путовање. Треба рачунати и на оне стране туристе који се досад, управо због лошег квалитетних путева, нису одлучивали да посете западну Србију. То значи да изградња коридора 11 неће донети бенефит само кроз нове инвестиције, отварање нових радних места и већи прилив туриста, већ ће зауставити миграције становништва из тих крајева.

Фото: Глас западне Србије

На крају, али не и најмање важно, је и то што ће очекивани раст стандарда становништва изазвати и биолошки бум, односно Људи ће се одлучивати да имају више деце, што је изузетно битно за Србију са демографске тачке гледишта. Изградња коридора 11 зауставиће миграције са подручја западне Србије. Јер кад Људи који живе у тим крајевима, поготово селима, схвате да ће моћи да рачунају на запослење и солидну зараду, одустаће онда од идеје да се преселе у Београд, или у неки други развијенији део Србије. То ће бити добро и за државу не само зато што ти крајеви, посматрано демографски, више неће пропадати, већ неће бити потребно да се гради додатна инфраструктура, примера ради школе, обданишта и слично у великим градовима у које би се они доселили. Тамо где се ствара нова саобраћајна инфраструктура и где ничу модерни ауто путеви, тамо буја и привредни живот. Управо ће се то десити и у крајевима кроз које ће пролазити коридор 11. У том контексту посматрано, завршетак изградње деонице Прељина - Љиг, затим изградња ауто пута Београд - Чачак, као и читаве трасе коридора 11 представЉа предуслов за економски развитак, како локалних самоуправа на траси тог коридора, тако и целе Србије .

Као огледни пример интензивног развоја захваЉујући изградњи нових путних деоница, може се навести Коридор 10. Наиме, свеобухватан привредни развој доживЉавају они крајеви у Србији кроз које пролази Коридор 10, односно они који се налазе уз реку Дунав. Ако, фигуративно речено, Коридор 10 посматрамо као тело, онда коридор 11 представЉа крила привредног развоја Србије. Извесно је да после изградње коридора 11 локалне самоуправе у западној Србији, односно Чачак, Ужице, Чајетина... могу да очекују интензиван привредни раст. Јер, не само да ће се побоЉшати саобраћајне везе између тих крајева и Београда, већ ће то неминовно довести и до повећања страних инвестиција, отварања нових фабрика и других производних погона, прилива средстава у касе локалних самоуправа, повећања запослености, раста активности мале привреде и трговине.

Могло би се рећи да су коридори 10 и 11 саобраћајнице које упоређују положај и значај Србије, како у геополитичком, тако и у привредном смислу. изградња саобраћајне инфраструктуре први је корак привредног развоја једне земЉе. Економски развој Сједињених Америчких Држава почео је оног тренутка када је почела да се гради саобраћајна инфраструктура, односно железнице. Железнички саобраћај је омогућио интензиван и равномеран привредни развој што је САД сврстало међу најразвијеније и најбогатије земЉе света. Ако је развијање саобраћајне инфраструктуре донело економски прогрес у Америци нема ни најмање сумње да ће се исто догодити и у Србији. Стога је градња саобраћајних коридора од пресудног значаја за привредни опоравак Србије.


Развијање саобраћајне инфраструктуре је основни предуслов за размишЉања у ком правцу треба да се одвија привредни развој наше земЉе. Несумњиво је да ће градња коридора 11 довести до прилива страних инвестиција у крајеве кроз које ће пролазити. Наиме, стране инвеститоре када долазе у неку земЉу интересују само две ствари. Прва је да ли им држава гарантује неке олакшице, попут субвенција за отварање нових радних места. Друга, и можда још важнија информација коју страни инвеститори желе на време да прибаве, односи се на стање саобраћајне инфраструктуре. Ако се коцкице, када је реч о те две ствари, поклопе, онда је за очекивати да се инвеститори одлуче за улагање капитала. То би за западну Србију било изузетно битно. Неизоставно би дошло до привредног опоравка градова, пре свих Чачка који је некада био у привредном смислу изузетно развијен град а могао би то опет да постане. Слична констатација важи и за Ужице и Чајетину.

Лоша саобраћајна инфраструктура годинама је била једно од највећих развојних ограничења западне Србије. И поред повоЉног географског положаја, расположивих природних ресурса и доступних капацитета за повећање производње и извоза, регион није успео да привуче веће инвестиције. Улагања, која су кЉучни покретач привреде, нису била довоЉна за развој локалних самоуправа и општине западне Србије, осим седишта округа, још нису изнад републичког просека. Изградња прве деонице коридора 11 од Љига до ПреЉине вишеструко је значајна, како за грађане и привреду, тако и за бржи развој локалних самоуправа. Реализација инфраструктурних пројеката, без сумње, води напретку целе привреде доприносећи равномернијем регионалном развоју земЉе. Изградња модерних саобраћајница омогућава боЉу повезаност, интензивнији транспорт и трговину, смањује трошкове и повећава продуктивности свакодневног пословања, стварајући услове за већу конкурентност. Подручја са развијеном инфраструктуром и мрежом аутопутева, привлачнија су за стране инвеститоре, изградњу фабрика, отварање нових радних места за локално становништво, али и као туристичке дестинације. Све ово подстиче већу упосленост производних и услужних капацитета домаће привреде, што отвара додатне могућности локалних самоуправа да реализују различите развојне пројекте.

Моравички округ занимљивији за инвеститоре

Од четири локалне самоуправе, колико их припада Моравичком округу, само је Чачак, према нивоу развијености, изнад републичког просека. Горњи Милановац је у групи општина чији се степен развијености креће од 80 до 100 одсто републичког просека, док су Лучани и Ивањица, са 60 до 80 одсто републичког просека, у лошијој позицији. Изградњом ауто-пута Љиг - Прељина створени су услови да и овај крај привуче већу пажњу инвеститора, да Чачак као центар округа и један од градова који је предњачио у развоју приватног предузетништва, даЉе напредује и развија индустријску зону. То ће, како се очекује, убрзати привредни раст осталих општина овога краја. Важно је да изградњу главне инфраструктуре прати развој регионалне и локалне саобраћајне мреже, јер то је предуслов за отварање предузећа и развоја предузетништва. Тренутно је у Моравичком округу активно 2.922 предузећа и 7.743 предузетника, а најзаступЉеније привредне активности су производња машина, металних производа и рачунарске опреме, прехрамбена и хемијска индустрија .
Саговорници у истраживању

Од 1. новембра прошле године када је објавЉен први текст о значају изградње коридора 11 па до овог у најновијем издању Данаса, саговорници у нашем истраживању (нису поређани хронолошким редом како су текстови излазили) били су : Слободан Јоловић, начелник Моравичког округа, Александар Кемивеш, директор Сектора за привредни развој Привредне коморе Србије, Зоран Дробњак, вршилац дужности директора Јавног предузећа "Путеви Србије", Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, Братислав Југовић, уредник портала коментарпресс.нет као и аналитичари Бранко Радун и Драгомир Анђелковић.

Данас/Г. Влаовић

 















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 79.794.744 посета
Тренутно на сајту: 130 посетилац(a)