завршен је циклус догађаја којима је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис" обележила велики јубилеј – 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Библиотека је овај програм организовала у сарадњи са Удружењем „Ирмос", а око 300 присутних посетилаца доказ су добро изабране теме и предавача, као и веома плодне сарадње организатора.
Публику је на почетку вечери поздравила Ирена Чоловић из „Ирмоса" и након тога дала реч Ани Ранђић, професорки српског језика и књижевности у чачанској Гимназији. Она је публици приближила мотив отуђења у књижевности 20. века. Честитавши Српској православној цркви осам векова самосталности и присетивши се далеке 1219. године и залагања Светог Саве на том пољу, Ана Ранђић је рекла: „Из пера Светог Саве проистекла је и наша прва књига Житије Светог Симеона, па ми се чини да, будући да смо под кровом Библиотеке, једне од најважнијих кућа у сваком граду, нема бољег повода да закорачимо у свет књига. Наиме, како год се неупућенима чинило, књига је лек против отуђења, јер читање је, мада се најчешће обавља у самоћи, чин љубави и заједништва. Подразумева смелост да се разговара са писцем и јунацима, да се у туђој сопствена мисао препозна, да се у себе загледа и храбро пређе преко свих граница – простора, времена, понекад и других светова."
У намери да покаже да је окретање од Бога у основи сваког отуђења, Ана Ранђић је провела публику кроз неколико књига, ремек-дела светске књижевности. Књижевни ликови попут Јозефа К. („Процес"), Мерсоа („Странац"), јунака Бекетове драме „Чекајући Годоа" до те мере су отуђени, суочени са бесмислом и пате од најтеже болести савременог човека. Ана Ранђић је навела и другачији пример код Његоша у „Горском вијенцу". „Владика Данило у тренутку сумње који га потреса, повикује: Нада мном је небо затворено, не прима ми плача, ни молитве...Владика Петар Други Петровић зна да је молитва, дакле, разговор са собом и са Богом лек од отуђења", додала је она.
О цркви, отуђењу и путевима вере, наде и љубави говорио је протојереј ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је рођен у Котору, а Православни богословски факултет је завршио у Београду. За ђакона је рукоположен на Цетињу 1999, а за парохијског свештеника годину дана касније. Као студент је објавио две збирке поезије, а неко време је уређивао и Радио Светигору.
О. Гојко Перовић је надахнуто казивао о отуђењу савременог човека, дајући духовите аналогије са примерима из обичног живота. Он је публику позвао да размишља о себи, о ближњима, о Богу и указао је на људску потребу, али и Божју вољу да успоримо и да се макар једном недељно „ресетујемо". „Што живимо убрзаније, то живимо отуђеније. Треба живети полако, тако ћемо моћи једни другима да будемо брат, сестра, отац, мајка..."
Вече пуно духовности и духовитости, библијских прича о отуђењу и избављењу, али и оних прича са интернета, музички је употпунио Хор „Слово љубве" са две композиције.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.