Сабор у Ковиљу и слава манастира

Ивањица - Поводом славе манастира Светог Архангела Гаврила у Kовиљу у петак 26. јула, Дом културе Ивањица

и Удружење изворних певачких група „Стари Влах“ Ивањица организују културно-уметнички програм. У програму учествују изворне певачке групе општине Ивањица, инструменталисти, здравичари и хумористи, и изворне певачке групе са стране, гости манифестације.

Литургија у манастиру почиње у 9:00 часова а културно уметнички програм у 14:00 часова. Манастир Ковиље припада епархији Жичкој српске православне цркве.
Смештен је на улазу у село Ковиље, на 32 километра од Ивањице, на обронцима планина Голије и Јавора, у долини реке Ношнице. Манстирски храм је посвећен Светом Архангелу Гаврилу.

Први помен о овом манастиру налази се у Крушевачком Поменику из 1606. године. Манастир сачињавају два храма: први посвећен Светом Архангелу Гаврилу и други који је касније саграђен, а посвећен Светом Николи. Црква Светог Архангела се једним делом наслања на стену, тако да се може сврстати у ред пећинских цркава испосничког типа. Сматра се да је манастир настао с краја 12. и почетком 13. века, судећи по остацима живописа и предања.

Године 1644. рашки митрополит Гаврило (Рашковић), долази у манастир и налази га одавно запуштеног, у тешком стању. Тада га обнавља и у њему остаје једно време, а 1651. манастиру прилаже једно оковано и украшено Свето Јеванђеље за богослужбене потребе обновљене цркве Светог Николе, и ослобађа манастирску земљу коју враћа манастиру.

Из записа из 1733. године види се да је у манастиру живео духовник Филип код кога су учили они који су хтели бити свештеници. Из свега се види да је манастир заузимао важно место како у духовном, тако и у националном и политичком животу народа овог краја

Манастир је обновљен 2005. године, а у периоду од 2007 - 2009 изграђен је и манастирски конак. Сада је женски манастир, а младе и вредне монахиње предано раде на уређењу дворишта око конака, служе свакодневне литургије, дочекују путнике намернике и са пуно топлине им причају о богатој историји овог верског здања.

ГЗС