најлепшу вест. У пролеће 1999. био је, као војник, тешко рањен на караули Кошаре, на српско – албанској граници, а данас му је јављено да ће му чачански привредници купити трактор и саградити нову, пристојну кућу, јер се стара једва држи под стрехом.

"Град Чачак ће  помоћи у изградњи. За то постоји новац у буџету. Ти си вредан човек, читава Србија ти то дугује. Добићеш и посао да радиш и да имаш редовну плату, да не зависиш од наднице. Радови на градњи нове куће од 50 квадрата почињу одмах. Ове недеље почеће да се ради и приступни пут до куће" , рекао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић који је посетио породицу Перовић.

Зоран у свом домаћинству, фото: РИНА

"Удружење „Градац 97“  обезбедило је  трактор, и то смо већ јуче уплатили добављачу из Горњег Милановца  трактор са кабином, и он ће бити ускоро испоручен јунаку са Кошара" , каже за РИНУ Миленко Костић, власник „Ауто Чачка”.

Сиромашни земљорадник из Остре под Буковиком, иначе, био је на одслужењу војног рока у Призрену кад је почела агресија НАТО на нашу земљу, и у јединици ПВО дужио је „стрелу”, противавионску ракету са топлотним навођењем која се лансира са рамена. У једном нападу НАТО бомбардера тешко је рањен у главу, два дана је био у коми али се већ трећег вратио на положај.

На Проклетијама је, са још тројицом војника, у шаторском крилу носио рањеног друга три километра до места где је била смештена јединица, а затим су се вратили и такође у крилу истим путем донели и мртвог војника, којег је непријатељ убио на месту.

Перовић је у јединици остао читав војник рок и у родно село вратио се са 17 копчи на глави. Обрађује, рукама, нешто земље, гаји стоку и надничи по селу, па тако издржава петоро укућана – остареле родитеље и двојицу браће, од којих је само један у стању да заједно са њим ради по селу. Зоран нема никаквих сталних прихода, сви живе у три одељења расуте куће која је начињена пре 160 година, и каже нам да му је животна жеља да добије трактор.

"Свих ових година земљу су ми орали људи из села а ја сам то после одрађивао, кроз надницу код њих. Кад угледам трактор пред кућом, као да ћу се поново родити", каже Зоран Перовић за РИНУ.

О њему је овдашња али и српска јавност више сазнала 24. марта ове године у 20 – то минутној репортажи на тв Прва, током емисије „Нећете веровати” коју прави Гвозден Николић, власник Гласа западне Србије из Чачка.

Стадо оваца породице Перовић, фото: РИНА

"И раније сам знао какав је јунак Зоран, шта је преживео у рату и како се бори са немаштином. Умео је да из Чачка, пешице на леђима, носи џак од 50 килограма концентрата за стоку, јер није имао довољно новца за аутобуску карту. Сад ми је срце пуно јер су за Зоранову судбину и невоље сазнали и чачански привредници и показују право, лепо и честито лице нашег града. Добрим ће им се вратити јер стара изрека велика: што чиниш другоме, чиниш себи",  вели Николић.

Иначе, након емитовања ове емисије Зорану су се јавили грађани из читаве Србије, који су желели да у складу са својим могућностима помогну овом скромном хероју из Остре. Многи су слали новац, док су други послали храну и кућне потрепштине. Један од њих је и Слађан Гашић који је већ два пута посетио породицу Перовић у Остри.

РИНА / ГЗС