А шта им ти кажеш на то?
- Није ми право, али оћутим. Нећу да дозволим никоме да ме изнервира. Ово је само један од стотина афоризама намењених малој и великој деци које је из пера Александра Чотрића управо штампала и објавила чачанска „Пчелица” уз илустрације, Мијата Мијатовића – доноси „Политика” данас у штампаном издању.
Ево, рецимо, шта још стоји међу корицама овог света неочешљаних мисли, под називом „Свет смеха”.
Кад моја мама уђе у робну кућу, заборави да има своју кућу...
Ја сам ученик каквог нема. Често ме нема на часовима...
- Милане, где је на овом цртежу твоја породица? Ја видим само неке квадрате и кругове.
- Наставнице, то је апстрактан цртеж. Морате да замислите моју породицу.
- Ево теби онда апстрактна јединица, па ти замишљај да ти је оцена виша...
Школа подстиче креативност код ученика. Ја, рецимо, сваког пута кад закасним на часове морам да измислим неки други разлог...
Наставница хемије:
- Оља, од којих је елемената састављена вода?
Оља:
- Од капљица...
У школи ми се највише свиђају три ствари: мали одмор, велики одмор и школски распуст...
- Олгице, која материја нема укус и мирис?
- Учитељице, мислим да је то ручак кад га тата спрема...
- На шта се жалиш? - пита дечји лекар Јовицу.
- На наставницу математике – одговара малишан...
Ја ни од чега могу да направим нешто. Тамо где нема проблема, успевам да их створим...
Кад нас тата уместо на море одведе на језеро, то сматрамо несланом шалом...
Мени треба више времена да освојим лепу Јелену из осмог четири, него што је требало Грцима да освоје Троју...
- Љубав даје крила – рече Миња и одлепрша од мене.
И тако, ред по ред, од прве до 63. странице, ниже се бисерје из приницљивих или откачених дечјих глава, зависи ко шта носи.

ГЗС / Политика, Г. Оташевић