од рођења Лазе Костића, наступио је драмски уметник Војин Ћетковић. У светковини поетске речи овог великана српске књижевности учествовали су и ученици средње музичке школе.

Први пут стихове најзначајнијег књижевника српског романтизма, драмски уметник Војин Ћетковић говорио је на позив Владете Јеротића приликом доделе Доситејеве награде.То је био судбински сусрет са песмом Санта Марија дела Салуте, каже Ћетковић, који је даље одредио његов уметнички пут на истоименом пројекту.

„Санта Марија дела Салуте”, у извођењу Војина Ћетковића

„Тако да сам упознапо скоро читаво стваралаштво лазе Костића, имам кућу у Чортановцима у Срему и често идем у манастир Крушедол, тако да постоје људи којима су дедови причали о животу ван онога што су делови биографија, што на интернету или штампаном издању. Некако ми је прирастао за срце, иако је то снимање било напорно, та улога ми је била најдража”, говори Ћетковић о првом сусрету са стиховима Костића и снимању серијала Санта Марија дела Салуте.

Будући да се Костић често дотицао универзалних тема, односа човека и Бога, друштва и ближњх, Војину је његова поезија, по сензибилетету, јако блиска.

„Пошто сам поезију говорио од малена, некако ме највише дира поезија Лазе Костића. Налазио сам неке своје додирне тачке са његовим животом и поезијом, али далеко од тога да сам га имитирао или покушавао да будем он.То су два различита пута, а најбоље је када се они срећу па се одвоје .Тако ја гледам на поезију и глуму”, објашњава Ћетковић.

Лазу Костића сматра изузетним и посебним уметником, који је био оригиналан и оставио дубок траг.

„Нисам срео никога ко је лоше говорио о њему. Говорим о људима са којима сам причао, а којима су говорили дедови какав је био Лаза,шта је радио, како није могао да уштеди новац, како је трошио немилице. Он је био комплексан човек са великим талентом. И на крају гледа се само какав је ко човек и какaв је траг оставио”, описује Ћетковић живот и дело великана српске књижевности.
Војин на крају, са носталгијом говори о неком далеком времену где су џентлмени својим изабраницама даривали поезију и најлепше речи песника.

„Сваки човек у себи носи поезију, питање је само да ли сме да је покаже. Данас девојке не падају ни на Превера ни на Лазу Костића, а ја се надам да још увек таквих има, јер ретко има романтичних младића који говоре поезију на састанку”, шаљиво и реално закључује Војин Ћетковић.

И управо једном од најљубавних песама Санта Марија дела Салуте Лаза је пренео своја осећања и приказао једну неостварену љубаву која је завршила трагично. Ћетковић је својим раскошним талентом, чачанској публици поклонио емоцију и себе.

ГЗС