на којима су хектари и хектари под шумским пространством. Ипак, на читавом том подручју остало је само неколико стабала мунике, а једно је старо око 180 година и налази се у селу Негбине, подно Муртенице.

„То је врста црног бора, терциални реликт и супердимит Балканског полуострва. Овакав примерак може се наћи још само у Италији. Некада је на овим просторим борова врста била много заступљенија, међутим сада су на жалост остала само појединачна стабла као што је ово у селу Негбина, као и једно стабло на породичном имању Селаковић у Сеништу, и неколико примерака у утроби Муртенице, која су пронађена приликом израде Посебне основе газдовања шумама од 2010. до 2019. године", казала је за РИНУ, Роса Колашинац из Србијашума.

Муника је добила назив по научку Хелдрајху Мунику, ова врста расте на стеновитим и каменитим подлогама и јако споро расте, али зато може достићи висину до чак 35 метара, а пречник од једног до три метра. Њена круна је најчешће лоптасто-пирамидалног облика.

„Оно што је у претходном периоду негативно утицало на опстанак ове врсте је пре свега људски фактор, јер је дрво мунике коришћено за израду бачија, у народу су познате као катуни или чобанске кућица, као и за смолу и луч. У Црној Гори га користе за израду чамаца на Скадаркском језеру", истиче Колашинац.

Муника у Србији спада у угрожену врсту и стога је под зажтитом првог степена. Имајући у виду пожаре који су прошле године били учестали у пределима Муртенице, из јавног предузећа Србијашуме апеловали су на посебну пажњу у наредном периоду како би не би поново дошло до уништавања шума.

ГЗС/РИНА