на Балкану. Посађена давне 1971. године, ова биљка је доживела пуних 48 што је за ову врсту изузетну ретко, јер након деценије већина њих - увене.

Шта је тајна дуговечности овог џиновског фикуса који је дуг преко 40 метара и који се протеже на чак три спрата нико не зна, али стручњаци са Агрономског факлутета у Чачку кажу да је за за његову величину и постојаност заслужно поднебље на којем је посађено.

“Његов корен је дубоко у земљишту и он црпи сву ту воду, па на тај начин практично опстаје. Доказано је да он сваке године расте преко метар, а ми вршимо орезивање и уклањање сувих грана и лишћа. Постављена је и метална конструкција око које расте и која га одржава”, рекла је Снежана Станић из ЈКП “Градско зеленило” које води рачуна о овој несвакидашњој биљци.

Чачани су поносни на свог зеленог суграђанина који је на неки начин постао и симбол града на Морави, а највећим фикусом на Балкану одушељени су гости из иностранства који никад нису видели толику биљку у затвореном простору.

“Гости дођу и загледју га са свих страна, па им није јасно како то да је и на првом ина другом и на трећем спрату. Нико из Дома културе не одлази, а да се не фотограшу са зеленим горостасом. Он је дефинитивно наша туристичка атракција”, каже Верица Ковачевић из Дома културе у Чачку.

Чачански фикус 2003 године проглашен је за споменик културе и заштићено природно добор трећег реда, а грађани су покренули иницијативи да због своје масивности буде уписан у Гинисову књигу рекорда.

 ГЗС