по имену села из којег потиче, са намером да окупи талентовану децу тог краја. То је први клуб у историји постојања овог планинског села на побрђу планине Маљен. Али то није било ни мало лако.
"Када сам саопштио шта желим да урадим за своје село и децу нашег краја нико није веровао у моје речи. Али нисам се обазирао на то, окупио сам децу на сеоском пропланку и почео са првим тренинзима. И све је кренуло у добром правцу, упркос почетничким тешкоћама, неверним Томама и понекад лошим партијама. Наш фудбалски клуб полако је растао, добијао нови изглед и значајне подршке. Ипак пресудну улогу за шта им је захвалан цео клуб пружио је председник општине Дејан Ковачевић и директор Основне школе у Прањанима Зоран Пантовић од којих је стигла прва опрема за наш омалени клуб. Можете замислити наше играче када су први пут обукли прави дрес и обули копачке. Сигуран сам да то никада неће заборавити јер су понети тиме остварили прве спортске успехе” наводи Никола и додаје да су убрзо после тога имали своју прву утакмицу са екипом Јединства из Горње Горевнице.
Стигли први прави дресови - председник општине Дејан Ковачевић и директор школе Зоран Пантовић
Атмосвера у клубу је била све боља прича Тимотијевић. Све више је било заинтересоване деце из околних села. Тако су се прикључили малишани из суседног села Јежевица па је број фудбалера убрзо нарастао на преко 20.
"По угледу на велике клубове, иако је то био велики напор за нас и родитеље успели смо да екипу одведемо на осмодневне припреме на Златибор тако да смо далеко спремнији закорачили у такмичарску сезону. Клуб је имао више од 30 утакмица у периоду од априла до јуна а отишли смо корак даље пријављивањем у 3 лиге(Пионирска моравичка лига, Кадетска моравичка лига и Фер плеј лига за најмлађе). Тренутно имамо 25 чланова, а најмлађи је Андреј Петровић из Пожешке Јежевице који има само 6 година, док је најстарији Стефан Савић из Гојне Горе са 15 лета. Занимљиво је да у клубу сем дечака фудбал тренирају и девојчице. Бојана Јовичић (14) је бисер нашег клуба и нећете веровати после упорног рада добила је позив од пионирске репрезентације Србије", наводећи да се сав труд уложен у протеклом периоду само тиме исплатио.
Репрезентативац Гојнпогорца - Бојана Јовичић у дресу србије
Иначе Тимотијевић, оснивач клуба у којем је све, од тренера, економа и менаџера је и сам по себи јединствен.
Своје фудбалско искуство је почео да стиче у разним клубовима као што су фк Пријевор, Чачак 94, Партизан Бумбарево Брдо, Јежевица и француски Орлеан у којем је провео извесно време. Он сам каже да му је четворомесечно искуство у Француском ниже разредном клубу “Орлеон” из Француске једно од најдрагоценијих поред оног које је стекао играјући у клубовима Западне и Централне Србије. Ипак зелени травњаци нису га одвукли од завичаја где је испунио свој сан оснивањем клуба. Недавно је одбио и најзанимљивију понуду у својој каријери да тренира пионирски клуб у Кини јер би то можда значило крај за Гојногорац који је тек стасао.
Иако је фудбалски терен у лошем стању овај млади тренер и његови следбеници се не жале и имају велике амбиције. Они верују да ће уз помоћ донатора, општине Горњи Милановац која је већ једном показала искрене намере на гојногорској заравни младићи са сувоборских и мањенских висова пружати све боље партије и да ће планински челац који доминира тереном заменити зелени травњак око којег ће мештани (навијачи) села са планинских висова бодрити своје љубимце
пуне снаге стечене на тренингу али окаљени радећи најтеже сеоске послове.
Ако се вратимо неколико деценија у назад најбољи фудбалери бивше Југославије и данашње Србије потекли су управо са оваквих спортских “арена” оивичених баскијама, као што су Џајић са Уба, Југовић из Милутовца код Крушевца, а најсликовити пример је можда Душко Милинковић, Суљо који је био најбољи стрелац СФРЈ 1990 године, а наше горе лист из Коњевића код Чачка.
“Фудбал елиминише особе са слабим карактером, њега могу играти само јаки и упорни јер једино они опстају. Ми не сањамо снове ми их већ и остварујемо” реченица је коју Никола често говори својим играчима и никад не пропусти да се захвали свима онима који несебично помажу овај клиб од родитеља, локалних власти и спортских пријатеља као што је то фк Горња Горевница која им често уступи терен како би достојанствено као домаћини сачекали противника.
ГЗС / Милица Папић
