кроз изложбу „Златном руком и сребрним српом – Етнографски предмети Париског атељеа Надежде Петровић”.

О колекцији етнографских предмета Надежде Петровић, њеном раду на прикупљању атрефаката народне уметности и етнографским елементима у њеном сликарству говориће аутор изложбе Радивоје Бојовић, историчар Народног музеја у Чачку и једна од коауторки изложбе Мирјана Рацковић, историчар уметности и музејски саветник у Уметничкој галерији „Надежда Петровић”.

Упечатљиво, јединствено и значајно сликарско дело, као и одважан и комплексан друштвени активизам, непресушан су извор за проучавање личности Надежде Петровић, сликарке која је мењајући програм српске уметности истовремено утицала на промене традиционалистичког мишљења на свим пољима залажући се за нова схватања о месту и важности изворног историјског наслеђа за један народ и потреби уласка у друштво просвећених.

Пркосећи укорењеним нормама мењала је наратив по коме ново и авангардно нужно подразумева одбацивање свега традиционалног указујући на важности традиције и изворности, што је и лично конкретизовала прикупљањем предмета народне радиности на својим путовањима по крајевима где је од давнина живео српски народ.

Назив изложбе - стих из народне лирске песме која почиње: Жетву жела лепота девојка, златном руком и сребрним српом..., сажима целокупну идеју о томе како је Надежда карактерисала труд и мудрост нашег народа. Кроз избор од преко педесет етнографских предмета, од стотину двадесет пет у збиркама Етнографског музеја у Београду презентује се део колекције коју је годинама стварала и њен неуморан рад на промоцији народног наслеђа. Иновативан приступ на сликама уобичајене тематике, које су део поставке, још једном упућује на Надеждина уверавања да укључење у модерне токове европске уметности по инерцији не искључује традицију и наслеђе. Надеждино сликарско дело комплементарно је бодрости националног духа које авангардна уметница, свестраних интересовања и широког образовања, сагледава кроз призоре свакодневног живота - у духу новог времена, усвајањем модернистичких приступа европског сликарства, а опет истичући изворност и домете народног стваралаштва, све у корист немерљиве вредности националног наслеђа.

Документарна грађа о овом истраживању објављена је 2019. године у едиција ’’Наслеђа’’ (’’Париски атеље Надежде Петровић’’, свеска бр. 9, приредио Радивоје Бојовић, издавач Уметничка галерија „Надежда Петровић“), а сада се и кроз изложбену поставку презентује публикована грађа. Поред избора етнографских предмета из збирки Етнографског музеја у поставци су заступљени Надеждини лични предмети који се чувају у чачанском Народном музеју као и слике које на конкретан начин приказују тематику која се може довести у везу са етнографским материјалом - народни обичаји, пољски радови, народна ношња, изворно народно стваралаштво и сл. Поред слика из Галерије одређени број је позајмљен од Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду, а део материјала за изложбу из Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду.

Реализација пројекта:
Уметничка галерија ’’Надежда Петровић’’ у Чачку

Аутор изложбе:
Радивоје Бојовић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Чачку

Коаутори изложбе:
Мирјана Рацковић, историчар уметности, музејски саветник Уметничке галерије ’’Надежда Петровић’’ у Чачку
Јелена Савић, етнолог-антрополог, виши кустос Етнографског музеја у Београду

Аутори текстова у каталогу:
Мирјана Рацковић, Радивоје Бојовић, Јелена Савић

Рецензент каталога:
Др Јасна Јованов

Дизајн штампаног материјала:
Слађана Тутуновић

Изложба је централни догађај којима се обележава 60 година оснивања и рада Уметничке галерије „Надежда Петровић”, и којом се уједно најављује почетак активности на обележавању великог јубилеја који нас очекује 2023. године – 150. година од рођења сликарке Надежде Петровић.

ГЗС