имала своју берзу, онда би јутрошњи резултат био: тачно за једну годину овде су појевтинили кромпир и купус, а поскупели кукуруз и храстовина и буковина за огрев.

По мразу позне јесени и на минус неколико степени, јутрос се око 8 сати на пространом пазару окупило више продаваца него купаца. Нешто боље среће били су они што нуде главице моравског купуса са карасерије камиона, и могли су добити 20 динара за килограм. Од тога, иначе, настаје кисела посластица, најједноставнија која постоји, од само три састојка: главице овог поврћа, вода и со. И потребно је време, разуме се. Лани у ово доба купус је на истом месту продаван за 30, док је на кванташким пијацама у Беогрду достизао и 80 динара. 

Плећат сељак из Драгачева нудио је, мало даље, свој кромпир, у кртолама од којих ниједна није била лакша од стотину грама. Све је спаковао у пластичне вреће од 10 килограма, и нема размеравања. Прошлогодишњи род, у новембру 2019. дакле, продаван је још у откупу за 25 динара, док је на тржници у овом делу Србији био и два пута скупљи.

Данас су Божићне покладе, сутра почиње пост, и на великом простору за сточни део пијаце нема никога, ни штранге ни сточара, нико није дошао. Само се бели слана од јесењег мраза.

Недалеко, поред својих камиона дрежде дрвари. Крај једног осмотонца стоје двојица Драгачеваца, један старији а други упола млађи, то тако у нашем народу иде, и кажу за ГЗС.

- Ова храстовина је 5.200 динара по метру али слабо иде, ваљда народ нема пара. Људи купе метар – два, кажу платићу ти кад ми држава пошаље неки додатак.. Дошли смо јутрос у пола седам, богами је било хладно.

Мало северније од овог скупа трговаца огревом паркирано је низ камиона са кукурузом. Двојица момака спустила су са двадесеттонца један чак на калдрму и отворили га да би приказали робу. Пошто је? 23 или 24 динара килограм, каже нам младић у радном оделу, схватајући да нисмо купци.

Ви немате разлога да кукате, цена ваше робе је скочила – узвраћамо.

Момак каже:Тачно, у праву сте. Прошле године у ово доба био је 20 динара. Ваљда наши нешто извозе у Италију, па је овде цена скочила.

Иде зима, па и време јој је, ваља се мало оденути за ледено доба ако га буде. Средовечна жена, оденута у пластичну јакну с капуљачом стоји поред своје кесе на једном пролазу тржнице и нуди вунене чарапе „белаче” са петом, за 400 динара. Није много.

Морала је да порани, дође на тржницу, плати квиту на улазу и чека да ли ће него спазити њен рукорад.

ГЗС