Велика студија показала: Шумадија и западна Србија најотпорније на вирус 



 

Велика студија показала: Шумадија и западна Србија најотпорније на вирус
24.11.2020 11:21 | 0 коментар(а)



Највише отпорних на вирус корона у Србији је међу млађима од 19 година. Иако су они ретко
Илустрација, фото: ГЗС

евидентирани као заражени и оболели, показало се да готово сваки трећи (31,8 одсто) у овој узрасној групи има ИгГ антитела, односно природно стечен имунитет тако што су били заражени короном.

Кад се посматра укупна популација од SARS-CоV-2, званично су најзаштићенији становници Крагујевца, Ужица, Чачка, Ваљева, Шапца... Чињеница да готово сваки пети (23,1 одсто) у овим крајевима има антитела која га штите од вируса ковид 19, на посредан начин показује да је у другом таласу епидемије корона званично најјаче „ударала” у Шумадији и западној Србији.

То су показали резултати друге Националне студије серопреваленције SARS-CоV-2, која је започета 26. јуна. Званично, налази ове студије коју је спровео Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду са Институтом за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), тек ће бити објављени.

Професор Татјана Пекмезовић, управник Института за епидемиологију, потврдила је само да је студија завршена, и да ће врло брзо резултати бити публиковани.

Како "Новости" пишу, на основу извештаја студијског тима Института за епидемиологију, на ковид 19 пре овог, досад најјачег, трећег таласа епидемије, имунитет на вирус корона стекло је 20,7 одсто становништва. То је утврђено на репрезентативном узорку од 1.200 домаћинстава, односно укупно 2.500 испитаника.

Најотпорније регије Србије

После Шумадије и западне Србије (23,1 одсто), по имунитету предњаче јужна и источна Србија са 21,8 одсто отпорних, и Војводина са 18,8 одсто, док је Београд, иако је једно од највећих жаришта од почетка епидемије, нарочито у овом трећем таласу, тек на четвртом месту са 16,9 одсто оних који су развили природни имунитет.

Другом студијом показано је да је стечени имунитет на вирус корона готово једнак код мушкараца (20,6 одсто) и код жена (20,8 одсто), за разлику од прве студије серопреваленција SARS-CоV-2, где је заштићених било више у мушкој популацији (8,1 одсто), него у женској (пет одсто).

У првој студији рађеној током првог таласа епидемије установљено је да имунитет има 6,4 одсто становништва, али истраживачи су навели да резултати из прве и друге студије не могу да се сабирају. Као разлог навели су чињеницу да се не зна колико имунитет после инфекције траје.

Ипак, ако се придодају сазнања до којих су дошли истраживачи ИНЕП - да већина оболелих у првом таласу још има ИгГ антитела, можда би и могло да се закључи да је приближно четвртина становника Србије, пре трећег таласа епидемије, стекла имунитет на корону. То је још далеко од колективног бедема, јер да би се зауставило ширење вируса требало би да бар 60-70 одсто становништва природним путем или вакцинацијом развије отпорност на корону. Али показује да смо свакако ближи том циљу него што се може закључити на основу званично евидентираних 121.120 на основу ПЦР тестова од појаве првог случаја ковида у Србији.

Антитела нас штите дуже од три месеца

Од почетних сазнања да имунитет после прележане ковид инфекције траје бар три месеца, дошло се до закључака да нас ИгГ антитела, ипак, дуже штите. То потврђује и докторка Марија Гњатовић, истраживач у Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП).

„Од почетка епидемије тестирали смо више од 25.000 људи, од којих 1.000 пратимо у оквиру студије и показало се да већина оболелих од ковида током марта још има антитета. Код неких дође до мањег пада нивоа ИгГ антитела, а код неких и до повећања. Јуче је овде била жена која је боловала у марту и њен ниво антитела је исти као када је установљено да је развила имунитет после инфекције. Ако природно стечен имунитет траје у већини случајева ево већ седам месеци, и то без значајног пада ИгГ тела, немамо разлога да не верујемо да ће ти људи од ковида 19 бити заштићени бар годину дана”, објашњава др Гњатовић.

Она, ипак, каже да има и оних код који се имунитет изгуби, и да је то углавном случај код особа које су имале асимптоматску форму ковида или веома благу клиничку слику.

„Није чак правило ни да је имунитет нестао код свих који су и не знајући прележали вирус или врло лако пребродили ковид. Напротив, реч је о мањем броју случајева, али и они имају друге имунолошке меморијске ћелије које ће их у некој мери штитити ако поново дођу у контакт са вирусом”, објашњава др Гњатовић.

У пракси има случајева да се ИгМ тела, која показују акутну инфекцију, откривају и код оних који су прележали ковид. Докторка Гњатовић, међутим, каже да то није за бригу, јер те особе не развијају клиничку слику ковида, бар не тежу, и нису инфективне за околину.

„Вирус остаје у телу месецима после инфекције и негативан ПЦР тест после лечења не значи да делови вируса нису остали у организму, ИгМ реинфекције су ретке, али нико не може да тврди да су и немогуће. У већини случајева је то, ипак, други ковид, односно реактивација раније унетог вируса у тело. Организам тих особа се, иако се уоче ИгМ тела, сам избори са вирусом, не дође до његовог размножавања, па га нема у носу и ждрелу, и оне нису инфективне по околину”, објашњава др Гњатовић.

Мало спремних за сарадњу

Истраживачима није било лако да спроведу студију серопреваленције јер је одзив становништва био мали. На то су посредно и сами указали у извештају наводећи да је контактирано са 7.057 домаћинстава, а да је стопа одзива са 1.200 породица које су прихватиле, тек 17 одсто.

На основу резултата две урађене студије научни одбор предложио је да се оваква испитивања у општој популацији периодично наставе. Истраживачи су такође указали на значај повременог ретестирања испитаника укључених у студије.

 

 

Блиц / ГЗС

 











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


korona antitela otpornost studija sumadija zapadna srbija

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 96.643.404 посета
Тренутно на сајту: 59 посетилац(a)