Први српски коњак од шљива у класи чувеног француског пића 



 
Први српски коњак од шљива у класи чувеног француског пића
03.01.2020 07:41 | 0 коментар(а)



Косјерић - Марко Љекочевић (59) из Подгорице одбранио је на истеку прошле године докторску тезу

у Пољопривредном факултету у Земуну, под називом „Оптимизација технолошког процеса производње препеченице од шљивовог вина типа прувин”. Реч је о научном раду којим је, теоретски и практично, добијен коњак од шљива.

- Поступак „прувин” који сам применио подразумева производњу препеченице од шљивовог вина и то је првина у овој области. Нигде у литератури нисам нашао да се негде у свету добио коњак на тај начин и од ове врсте воћа - каже да Љекочевић за агенцију РИНА.

Он описује да је у шљивовим ракијама справљеним по традиционалном, столетном поступку од две домородачке сорте око Косјерића (трновача, пожегача) било 131. испарљиво једињење, виших алкохола, естра, масних киселина, терпена и других састојака, док је поступком „прувин” утврђен најмањи број једињења (47).

Први српски коњак из Косјерића/ Фото: приватна архива

Препеченице потекле од шљивовог вина имале су 60 одсто мање метанола него шљивовице добијене на старински начин (домаћа ракија). Такође, коњак (вински дестилат) садржи чак 99 процената мање бензалдехида и цијановодоничне киселине него уобичајене шљивове ракије, навео је др Љекочевић у докторској тези.

Он даље описује како је текао практичан део овог необичног рада...

Производња је почела прикупљањем само потпуно здравих и зрелих плодова трноваче, црвене ранке и пожегаче и то у односу како се и засади налазе на подручју Косјерића - 70-20-10 одсто. Из плодова ручно су одвајане коштице јер на тај начин оне не пуцају као код машинског одвајања. Затим је одвојен течни део од чврстог и за коњак је коришћен само први.

- Ферментација се одвијала на строго контролисаној температури и кад је завршена добили смо младо шљивово вино, које је дестилисано. Овом дестилацијом настао је млади вински ток, који је поново дестилисан уз одвајање првенца и патоке - вели др Љекочевић.

Истиче да је за производњу овог коњака употребљена само главна фракција, јачине 73 волумена, и да је са том јачином дестилат одлежао у храстовом суду, од дрвета које расте на подручју Косјерића.

Све се одвијало у дестилерији „Зарић” у том месту западне Србије.

- Кад је завршен поступак сазревања, дестилат је разблаживан дестилованом водом до 40 волумена. На овај начин добили смо ракију која је веома близу светским робним маркама, као што су француски коњак и калвадос. Коњак са минималном количином штетних састојака, чак су неки у потпуности уклоњени. Ракију која је заиста за уживање јер има пријатну питкост, без удара жестине алкохола, и праву природну пуноћу. Она припада класи одлежалих француских коњака и зове се „краљ” - напоменуо је др Љекочевић.

Ментор његовог докторског рада јесте професор др Нинослав Никићевић, водећи српски стручњак за жестока пића.

РИНА









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.309.017 посета
Тренутно на сајту: 71 посетилац(a)