Према предлогу измена које је предложила Привредна комора Србије (ПKС), са санкцијама би могао да буде суочен и лекар који је без покрића раднику отворио боловање.
"Није лоше имати контролу над тим, да се то мало пооштри", овако најаву доношења новог Закона о раду, у којем би могле бити допуњене одредбе које се тичу права на боловање, коментарише Београђанин Ивица Дураћ, који је већ деценијама запослен у једном јавном предузећу.
Док поједини синдикати негодују и наглашавају да је постојећи закон довољно прецизан када је реч о овом сегменту, у Унији послодаваца Србије (УПС) кажу да су измене неопходне, али да се морају пажљиво договорити са свим заинтересованим странама.
Шта предлаже Привредна комора?
Kако кажу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, доношење новог Закона о раду планирано је до краја 2021. године. Тај акт би, додају у ресорном министарству, требало да буде у потпуности усклађен с међународним стандардима Међународне организације рада и Европске уније (ЕУ).
"Закон ће се припремати у сарадњи са социјалним партнерима и заинтересованим странама, а у складу са прописима у области јавних политика. Радна група за рад на Закону о раду није формирана, а Министарство за рад није до сада разматрало поједине иницијативе у вези са садржином овог закона, већ обавештавало све заинтересоване да се по приступању изради овог закона изнесу своје предлоге и аргументе за исте", наводи Министарство за рад у писаном одговору Радију Слободна Европа (РСЕ).
Једини конкретни предлог за сада је стигао из Привредне коморе Србије, која сугерише да би у нови закон требало унети да "уколико је у току једног месеца проценат запослених који су одсутни због привремене спречености за рад већи од десет посто, послодавац може да од надлежне здравствене установе затражи извештај на основу којег би се утврдила основаност привремене спречености за рад сваког запосленог".
За измене и против измена
"Ми у синдикату не знамо због чега су толики напади на право на боловање, када се већ у члану 103 Закона о раду каже да, ако послодавац посумња у оправданост разлога за боловање, он може да поднесе захтев надлежном здравственом органу, ради утврђивања здравствене способности запосленог", каже за РСЕ Драгица Мишљеновић, виша саветница за законодавно-правна питања и колективно преговарање у синдикату "Независност".
"Такође, у члану 179, који говори о разлозима за отказ Уговора о раду, стоји да послодавац може запосленог да о свом трошку упути у одређену здравствену установу, коју одреди послодавац, ради утврђивања евентуалне сумње у злоупотребу права на одсуство због привремене спречености за рад", додаје Мишљеновићева.
Такође, ПKС предлаже да, "уколико се утврди да је дошло до злоупотребе права на одсуство због привремене спречености за рад", послодавац може да поступи у складу са постојећом одредбом члана 179, који каже да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, у случају да злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад.
Ако актуелни закон већ има одредбу која послодавцу даје могућност контроле и изрицања отказа за злоупотребу права на боловање, поставља се питање – чему мењати овакав законски оквир?
"То закон каже, али није до краја речено на који начин послодавац још може да изврши контролу", каже Светлана Будимчевић, представница Уније послодаваца Србије.
Одсуство током сезонских послова
Према речима Будимчевић, УПС нема податке о томе колико је на годишњем нивоу забележено случајева лажних боловања, јер је то тешко доказиво.
"И баш из тог разлога мислимо да треба у закону да се прецизира, да запослени не би долазили у ситуацију да злоупотребљавају право на боловање. Послодавци воде евиденцију о присутности на раду и дешава се тачно када се пореде одређене евиденције да се у одређеним периодима примети да велики број запослених у истим периодима – рецимо током сезонских послова – одсуствују са посла. Они доносе дознаке, али сумња се, чак постоје и докази, и наводи других запослених, да ови радници нису болесни, већ да то време користе за обављање других послова, које раде ’на црно’", каже она.
Да су врло честа изостајања с радног места у време сезонских послова, кажу и у Привредној комори Србије, међутим у синдикату "Независност" кажу да све статистичке податке треба добро проверити, а и ставити у актуелни контекст.
"Поставља се, с друге стране, питање да ли тај запослени код послодавца остварује редовну зараду и да ли је можда некад присиљен да оствари и ту додатну накнаду", каже Драгица Мишљеновић.
Одговорност лекара
Привредна комора Србије предложила је и да се пред Министарством здравља покрене поступак, уколико се утврди да је надлежни лекар без основа издавао потврде о боловању.
Др Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије, каже да се злоупотребе првенствено дешавају на лекарским комисијама које одређују има ли разлога за продужење боловања
"Лекар опште праксе који отвара боловање на извештај специјалисте или по сопственим сазнањима о обољењу пацијента нема могућност да то лажира или да њега пацијент лаже. Требало би да се дијагностиком, лабораторијским налазима и прегледом од стране свих потребних лекара установи да ли неко заиста има разлог за одлазак на боловање или не", каже Панић.
Годишњи одмор исплативији од боловања
У причу о праву на боловање требало би укључити још један аспект, а то су економски губици радника који су због привремене спречености за рад принуђени да одсуствују с посла. Према члану 115 Закона о раду, радник има право на накнаду зараде за време боловања до 30 дана, најмање у висини 65 одсто просечне плате у претходних годину дана.
О томе сведочи Ивица Дураћ.
"Моје искуство у последњих неколико година је такво да људи не иду на боловање, него узимају слободне дане и годишњи одмор, због тога што се много одузима од плате и не исплати им се, па се зато одлучују на ове опције", каже Дураћ.
ГЗС / Блиц
