две наплатне рампе бесмислен и противуставан, док је за директора Комитета за безбедност саобраћаја Дамира Окановића то, уз радаре, дронове, пресретаче и камере, додатна мера да се смањи број страдалих у саобраћају.

Поводом данашњег почетка мерења просечне брзине између наплатних рампи на аутопуту, Прелевић је рекао за Бету да тај систем у пракси неће моћи да функционише.

"Тај закон ће повећати корупцију, створити невиђене гужве на наплатним рампама, али ће довести до тога да ће странци због таквог безобразлука (јер нису инфрормисани) заобилазити Србију и ићи алтернативним путевима", рекао је Прелевћ.

Додао је да је неприхватљиво што закон још није усвојен, а надлежни најављују да ће наплаћивати казне.

Према његовим речима, тај закон, који се коси са уставом и законима, не може да пређе ниједну озбиљни стручну расправу јер је последица свега онога "како мали Перица замишља одговорност".

Он сматра да је мера бесмислена, између осталог, зато што не постоји ни прави начин да се странци обавесте о новим правилима, али ни да се утврди ко је и на ком делу пута и колико прекорачио брзину.

Проблем је, додао је, и то како ће се утврдити ко је возио када постоји више возача у аутобусу, или када је реч о рентираним или украденим возилима, али и онима који електронским путем плаћају путарину.

"У једном аутобусу постоје три возача, како се утврђује који је прекорачио брзину, да ли је возио 10, 30 или 50 километара брже", рекао је Прелевић и подсетио да сваки возач може да вози и 100 километара брже, а после тога да седи и пије кафу, или да чека испред наплатне рампе уколико види да је стигао раније.

"Да ли све то значи да нисам прекорачио брзину", упитао је Прелевић и додао да се тако не зна ни да ли је неко поштовао брзину на местима где постоји ограничење.

Према његовим речима, надлежни су морали на потпуно другачији начин да решавају проблем брзине.

"Тај закон се коси с филозофијом нашег законодавног ситема, али и са основним нормама и поставкама кривичног и прекршајног права којима мора да се утврди ко је крив и за шта је крив, као и то да ли је дело урађено са умишљајем или из нехата, али и на основу чега се утврђује да је неко крв", рекао је Прелевић.

Према његовим речима, судије ће бити затрпане, јер ће им доводити и неколико хиљада возача дневно, а проблем ће, предвиђа, постојати и с преводиоцима, а неће се знати ни који је суд надлежан.

"Како ћете странцима, на пример Турцима који живе у Шведској, објаснити да тако нешто - што не постоји нигде у Европи - постоји у Србији и да због тога може бити кажњен", рекао је Прелевић и додао да гужве могу да стимулишу возаче да возе брзо, јер знају да ће захваљујући њима остварити просечну брзину.

Окановић: Толеранција за брзину до 125 км/ч

Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић поновио је да је крајњи циљ мерења просечне брзине између наплатних рампи заправо смањење броја страдалих на аутопуту, и да је та одредба закона која постоји од 2009. године додатна мера уз радаре и пресретаче, као и остале начине којима се котролише брзина.

Окановић је навео да сматра да ће постојати и праг толеранције да возачи уколико буду возили до 125 километара на сат не буду кажњени. Према његовим речима, мала толеранција у односу на прописану брзину била би важна како возачи не би били усредсређени на брзиномер.

Он објашњава да се за прекорачење брзине до 160 на сат издаје прекршајни налог, ако се ради о особи која нема пребивалише у Србији, одузима му се привремено путна исправа док не плати казну од 3.000, 5.000 или више хиљада.

"Ако се плати у року од осам дана, казна је мања за 50 одсто, ако је брзина прекорачена од 161 километара на сат па навише, странца воде код дежурног прекршајног судије, који у скраћеном поступку поступа и изриче пресуду", рекао је Окановићи и додао да се странцима не могу изрећи казне забране управљања возилом ван територије Србије, као ни одузимања поена.

Према његовим речима, систем је веома егзактан јер се зна колико времена је потребно да се стигне од места до места ако се возило креће према прописима.

Казне за возаче из Србије стизаће на кућне адресе.

Одредба мерања средње брзине постоји од 2009. године али се није примењивала, рекао је Окановић и додао да систем искључује могућност корупције јер прекорачење брзине утврђује софтвер.

Према његовим речима, вест о новом систему мера полако се шири и међу странцима јер се примећује да смањују брзину. Он је додао да није потребно да се странци посебно обавештавају о мери која је ступила на снагу, јер на путевима постоје саобраћајни знаци чије се поштовање подразумева.

"Важно би било да и странци скину ногу с гаса као што су то учинили и наши возачи који су обавештени о новој мери преко медија", рекао је Окановић.

Извор: Бета