претпостављајући да су ти комади намештаја потпуно нефункционални. Међутим, ако питате уметнике, старе ствари су за све само не за бацање. Још пре тридесет година у Србију је стигао “шеби шик”, стил уређења који практично речено “диже из мртвих”. Марија Лукић из Чачка, дипломирани је инжењер ваздухопловства, али стара романтика, чипка и похабани шик ипак су је више опчинили, тако да је у самом центру града на Морави отварила своју бајковиту радионицу у којој време као да је стало.

 Марија Лукић, фото: РИНА

“Први сусрет са “шеби шиком” имала сам почетком деведестих кад сам као ученица средње школе отишла у Енглеску. Тамо сам посетила радњу чувене Ејми Слоун и остала очарана свим тим предивно уређеним комадима, заљубила сам се у тај правац”, прича Марија за РИНУ.

 Иако ју је животни пут одвео на другу страну, па је као једина девојка уписала изузетно тежак смер на Машинском факултету у Београду, својој првој љубави “шеби шик” дизајну вратила се пре неколико година и све стиже, јер је запослена и као професор стручних предмета у Машинско – саобраћајној школи.

 “Моја радионица је мој храм, место где ја одмарам своју душу и сва та позитивна енергија којом приступам послу се види на мојим радовима. Све се ради ручно, пажљиво, како би се добио изглед тог похабаног шика. Мој алат су шмиргла и четкица којом фарбам, а боје сама састављам. Старом предмету се удише нови живот пуним срцем и тако добијате не само комад намештаја него уметничко дело у свом дому”, рекла је ова “шеби шик” дизајнерка немештаја.

 У свом раду примењује преко четири хиљаде техника, а да би “од бабе направила девојку” кад је у питању намештај, Марији је потребно десет дана да уништени комад заблиста пуним сјајем.

 “Шеби шик ради се у белој и пастелним бојама, али ја сам желела да експериментишем са другим јачим, тако да је мој први креденац био у старој српској зелени боји, као што смо могли да их видимо у кућама наших бака”, открива уметница.

 Највећи изазов у Маријином раду било је реновирање најстарије кафане у Чачку, а након тога за њу је стигла и потврда да свој посао обавља баш онако како треба.

 “Кафана “Цар Лазар” је култно место за све Чачане и није ми било нимало лако, јер сам била свесна одговорности коју имам. Радили смо посвећено дуже од четири месеца и заиста је то место добило нови сјај. Након завршеног посла, један од гостију “Цара” који ту долази дуже од четири деценије, замолио ме је да  донесе свој стари комад намештаја како би остао у тој кафани, и да га ја мало преуредим. То ми је био показатељ да се мој рад цени и поштује и код људи који немају везе са уметношћу, али су одушевљени стварањем на овај начин”, испричала је Марија.

 Своје знање и креативност ова уметница радо преноси и на друге, тако да се викедном у њеном атељеу одржава радионица за децу и одрасле како би се упознали са свим техникама “шеби шика” како би можда и у својим домовима старом намештају удахнули нови живот.

 ГЗС/РИНА