Одлазак професора Милана С. Ћаловића (1932-2020) 


Nagradni konkurs „Najlepše želje pišu se ćirilicom“              U Srbiji danas do 17 stepeni              Gondola od danas u redovnom režimu rada              Čestitke za nove uspehe i priznanja užičkih gimnazijalaca              Sportske igre mladih od sutra u Ljuboviji              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Одлазак професора Милана С. Ћаловића (1932-2020)
Trenutno na sajtu: 344       |       Podeli:
02.03.2020 | 0 коментар(а)



Чачак – Један од најзначајнијих научника новог доба пореклом из чачанског краја,

редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду у пензији Милан С. Ћаловић, преминуо је у 88. години.

Сахрана је данас, опело у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку,  са почетком у 14 часова, а испраћај ће се обавити на Јездинском гробљу.

 

 

„Проф. др Милан С. Ћаловић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, у пензији, рођен је 1932. године у селу Бељини код Чачка, од оца Селомира, земљорадника и мајке Гвозденије, рођ. Јовановић, домаћице. Основну школу похађао је у селу Јездини код Чачка, у периоду 1939. – 1943., а гимназију у Чачку, у периоду 1943. – 1951. године. После завршене матуре (био је ђак генерације), уписао је Електротехнички факултет у Београду, где је на Енергетском одсеку дипломирао 1957. године. На истом факултету је магистрирао 1966. године са темом “Динамичка анализа система за аутоматску регулацију учестаности и снага размене повезаних енергетских мрежа“ и одбранио докторску дисертацију 1973. године, чији је наслов “Линеарни регулатори са компензацијом поремећаја“.
После дипломирања и једногодишњег одслужења војног рока, запослио се у Електропривреди Србије, где је на разним дужностима од инжењера-приправника до руководиоца службе радио до 1980. године, када је прешао на Електротехнички факултет у Београду, на којем је радио до пензионисања, 1998. године.
На Електротехничком факултету у Београду, изабран је за доцента са скраћеним радним временом 1973. године, а за ванредног професора на Факултету техничких наука у Новом Саду, 1975. године. За ванредног професора у сталном радном односу на Електротехничком факултету у Београду изабран је 1980. године, а за редовног професора 1987. године. Предавао је предмете на редовним и постдипломским студијама, из области аутоматског управљања (“Основи аутоматског управљања“) и електроеенргетских система (“Анализа електроенргетских система“, “Планирање електроенергет-ских система“, “Експлоатација електроенергетских система“, “Регула-ција електроенергетских система“ и “Оптимално управљање електро-енергетским системима“) на електротехничким факултетима (одсецима) Универзитета у Београду, Новом Саду, Подгорици и Крагујевцу (Чачак). Током универзитетске каријере руководио је израдом 9 докторских дисертација, 45 магистарских теза и 60 дипломских радова.
Школске 1970/71. године (2 семестра) и 1982/83 године (1 семестар) био је гостујући професор на Универзитету Иллиноис, Урбана, Илл, САД, где је предавао курсеве из анализе и регулације електроенергетских система и радио на истраживању проблема оптималне регулације електроенергетских система. Школске 1974/75. године, као гостујући професор на Георгиа Институте оф Тецхнологy, Атланта, ГА, САД (1 семестар), предавао је курс “Анализа електроенергетских система“, а летњи семестар 1983 године провео као истраживач на Универзитету Цорнелл, Итхаца, НY, САД, где је радио на проблему уклапања електрана на ветар у савремене електроенергетске системе. У периоду 1985. – 1987. године радио је као научни саветник у Куwаит Институте фор Сциентифиц Ресеарцх (КИСР) у Кувајту, на пројектовању изводљивости повезивања арапских земаља Залива у заједнички електроенергетски систем (познат као Гулф Цооператион Цоунцил Интерцоннецтион Пројецт). После тога, све до ирачке окупације Кувајта 1990. године, био је спољни научни саветник тог института.
До 2003. године, објавио је (сам или са сарадницима) 37 чланака у најпознатијим светским часописима (ИЕЕЕ Транс. он Поwер Сyстемс, Деливерy анд Енергy Цонверсион, Аутоматиц Цонтрол, Проц. ИЕЕ, РГЕ, Елецтриц Поwер Сyстемс Ресеарцх, Инт. Јоурнал оф Ел. Поwер анд Енергy Сyстемс, Еуропиан Транс. он Ел. Поwер, Ревуе д’аутоматисине, Информатиqуе ет Рецхерцхе Оператионел, Инт. Јоурнал оф Цонтрол, Архиве фор Елецтрицал Енгинееринг, Регелунгстецхник, Ел. Поwер Цомпонентс анд Сyстемс). Поред тога, поднео је 42 реферата, штампана у зборницима међународних конференција (ИЕЕЕ ПЕС WМ и СМ, ЦИГРЕ, ИФАЦ, WЕЦ, ПСЦЦ, ПСАЦ, БПЦ). Према непотпуним подацима Сциентифиц Цитатион Индеx-а, до 1993. године (за касније године нема података), цитиран је преко 80 пута, а у књигама, издатим у иностранству до 2002 године, 14 пута. Сам је аутор двотомне монографије “Регулација електроенер-гетских система“ (штампане 1997. године), а први аутор књига и збирки решених задатака под насловом “Експлоатација електроенергетских система“ (1999), “Планирање електроенергетских система“ (2000) и “Основи анализе електроенергетских мрежа и система“ (2004).
Био је директан учесник или стручни консултант на низу пројеката из области анализе, планирања развоја, експлоатације и регулације електроенергетских система обрађиваних у ЕПС-у, “Електроисток“-у, “Енергопројект“-у и институтима “Никола Тесла“ и “Михајло Пупин“. У домаћим часописима и у зборницима конференција, објавио је преко 85 чланака и реферата.
Награђен је од стране Електротехничког факултета у Београду за успех на студијама 1954. и 1955. године, затим наградом “Колубара 1966“ за магистарску тезу, наградом “Бедјанич“ 1973. за докторску дисертацију, наградом “Митровић“ 1972. за реферат на ЕТАН-у и наградама ЈУКО ЦИГРЕ за реферате на конференцијама 1989 и 1999, као и наградом “ЦИРЕД 1998“ за реферат на конференцији ЈУКО ЦИРЕД-а 1998. године и плакетом ЈУКО ЦИГРЕ 1989. године за активност у тој организацији. Године 1977. добио је Октобарску награду Београда за математичко-физичке и техничке науке, а године 2002. повељу и плакету ЕПС-а “Ђорђе Станојевић“ за доприносе на развоју електропривреде и електрификације Србије.
Члан је издавачког савета часописа ИНТ. Јоурнал оф Ел. Поwер анд Енергy Сyстемс (од 1982. године) и био је често рецензент радова у истом часопису. Такође је био више десетина пута рецензент радова поднетих за објављивање у часописима ИЕЕ Проц., Аутоматица, Инт. Јоурнал оф Енгинеерyнг Интеллигент Сyстемс и стручних конференција ПСЦЦ, ПСАЦ и БПЦ. Био је и члан програмског одбора на неколико међународних стручних конференција (ИФАЦ Сyмп. у Сеул-у, Кореја 1990., ПСАЦ 1997. и 1999., Тесла ИИИ Миллениум, БПЦ 2001. и 2002. године итд.). Члан председништва, односно извршног одбора ЈУКО ЦИГРЕ и председник Студијског комитета 39 (“Експлоатација и управљање електроенергетским системима“) био је у два наврата: 1977 – 1985 (у СФРЈ) и 1993 – 1997 године (у СРЈ).
Године 1996. изабран је за члана Научног друштва Србије, а 2000. године за редовног члана Инжењерске академије Југославије” - стоји на интернет страници Научног друштва Србије.

 

ГЗС

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


MILAN S. CALOVIC PROFESOR ELEKTROTEHNICKI FAKULTET

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.464.150 посета
Тренутно на сајту: 345 посетилац(a)