и
деловања одшколовала велики број
стручњака, чија су знања и вештине
допринеле унапређењу пољопривреде и
прехрамбене индустрије, не само града
на Западној Морави и Србије, већ и бројних
земаља широм света. Тим поводом разговарали
смо са деканом Агрономског факултета
у Чачку, Владетом Стевановићем.
Реците
нам како је дошло до оснивања овог
факултета у Чачку, и како је ова установа
радила на самом почетку?
Агрономски
факултет у
Чачку почео
је са радом пре
тачно 35 година. Иницијатива
Скупштине
општине Чачак и Универзитета у Крагујевцу
и
вишегодишња
активност да
се у
регији Западне Србије
формира
високошколска
установа
пољопривредног усмерења
окончана
је октобра 1978. године Решењем Републичког
секретаријата за образовање, науку и
културу, којим је утврђено да су испуњени
сви услови за почетак рада Агрономског
факултета у Чачку.
Агрономски
факултет је почео са радом у скромним
условима
у згради Више пољопривредне школе.
Кадровску
основу за рад дали су Институт за
воћарство у Чачку, Институт за стрна
жита у
Крагујевцу
и Виша пољопривредна школа у Чачку.
Организациона
структура Факултета се током
времена мењала
у функцији унапређења
наставе и стварања
оптималних услова за школовање
стручњака
способних за укључивање како у привредне,
тако и у научне токове.
На
који начин је факултет унапређивао
квалитет наставе и проширивао опсег
деловања и образовања стручњака?
Године
1978, 9. октобра,
уписана је прва генерација судената
Агрономског факултета, општег смера са
циљем школовања високостручних кадрова
који ће стећи знања неопходна за
пољопривредну производњу у брдско-планинским
крајевима, где доминира уситњен земљишни
посед и разноврсна пољопривредна
производња. Школске
1999/2000. године основан је нови смер,
Технологија пољопривредних и прехрамбених
производа, а у школској 2002/2003. оснива се
смер Менаџмент у пољопривреди, који је
касније прерастао у Агроекономски смер.
Унапређењу
квалитета наставе доприносило
је и
ангажовање наставника
на изради уџбеника, практикума, монографија
и других научних публикација. Значајан
део активности наставника и сарадника
Агрономског факултета био
је
и научноистраживачки рад. Наши
наставници и сарадници учествовали су
у реализацији
великог
броја
фундаменталних,
технолошких и иновационих пројеката,
чији је носилац био Факултет, а финансирало
их је Министарство Р. Србије. Један број
наставника и сарадника партиципирао
је у пројектима чији је носилац била
друга научноистраживачка организација.
Као
резултат ових активности саопштени
су многобројни
научни
и
стручни
радови
на научним скуповима
у земљи и иностранству,
објављен велики број радова у домаћим
и међународним часописима, пронађене
нове
сорте, технологије и патенти.
Да
ли студенти и наставници Агрономског
факултета у Чачку учествују у раду
међународних научних скупова и да ли
успешним студентима указује прилику
за учешће у научно-истраживачким
подухватима?
Агрономски
факултет учествовао је у организацији
многобројних симпозијума и других
научних скупова, који су допринели
развоју научне мисли кроз размену
научних информација, критички осврт на
резултате истраживања и сагледавање
перспективе у области
примарне пољопривредне производње и
прехрамбене технологије.
Наша установа је 1984. године
организовала Симпозијум „Савремени
развој физике земљишта у свету и код
нас“, 1995. Југословенски симпозијум
„Ревитализација села“, а 2004. године
десети Симпозијум о крмном биљу, па
затим Саветовања „Пољопривреда и
локални развој“, и бројне друге.
Од
1996. године Факултет организује
научно-стручни скуп „Зимска школа за
агрономе“, који је 2004. године прерастао
у скуп са међународним учешћем „Саветовање
о биотехнологији“.
И
ангажовање најбољих студената у
научно-истраживачком раду је пракса на
Агрономском факултету. Овај
вид неговања научног подмлатка резултирао
је организацијом Смотре научних радова
студената агрономије са међународним
учешћем која се на АФ организује од
1998. године.
Од
1996. године Агрономски факултет издаје
национални часопис Acta Agriculturae Serbica, са
међународним редакционим одбором.
Публикује се два пута годишње на енглеском
језику.
Након
35 година постојања, где се данас налази
чачански Агрономски факултет?
До
сада, Агрономски факултет у Чачку
одшколовао је 1419 дипломираних инжењера,
специјалиста, магистара и доктора наука
из области агрономије и прехрамбене
технологије.
Протекло
раздобље је време великих нада,
великог ентузијазма и веома напорног
рада. Активностима запослених, уз помоћ
Министарства за просвету
и локалне самоуправе, стварана
је материјална основа за извођење
квалитетне наставе
и јачан
кадровски
потенцијал.
Садашње
време је време динамичних
промена, којима се факултет мора
прилагодити како би остао конкурентан,
и како би и у будуће школовао стручне
кадрове у циљу унапређења пољопривреде
и прехрамбене индустрије. Међутим, у
том процесу мора се показати велика
мудрост и обазривост. Потрошачко
друштво и трка за добијањем огромних
количина јефтиних намирница довела је
до нехумане примене научних сазнања у
многим сферама човекове делатности.
Свеопшта хемизација и генетички
инжењеринг у примарној пољопривредној
производњи, као и употреба адитива,
конзерванса и антиоксиданата у
прехрамбеној индустрији донели су
проблем загађености воде, ваздуха и
хране. Процењује се да ће у блиској
будућности производња здраве хране и
пијаће воде постати горући проблем у
развоју цивилизације.
Да
ли то можда представља прилику за
Агрономски факултет, да домаћем и страном
тржишту понуди стручњаке компетентне
за производњу здраве и органске хране?
Има ли, према Вашем мишљењу, Србија
потенцијала за ту област?
Страх код
потрошача широм света све је већи. На
светском тржишту расте потражња за
здравом храном, али за стручњацима који
знају како да је произведу. Велике
светске компаније које делују у области
биотехнологије интензивно улажу у
унапређење производње квалитетне,
еколошки чисте и здраве хране. Захтеви
тржишта све су строжији како у погледу
квалитета, тако и у погледу амбалаже,
дизајна, а и палете производа.
Област
централне Србије поседује драгоцене
природне ресурсе и који су одлична
полазна основа за примену програма
профитабилних технологија и производњу
здравствено безбедне хране. Са друге
стране, и стратегијом развоја Европске
Уније наша регија је планирана за
примарну пољопривредну производњу и
изградњу прерађивачких капацитета за
производњу хране. Стручна примена
савремених агротехничких мера у примарној
производњи и оптимизација процеса у
погонима прехрамбене индустрије, као
императив производње висококвалитетне
хране, може се обезбедити само активним
учешћем високообразованих кадрова.
Колико
агрономски факултет иде у корак са
захтевима савремене науке и праксе, и
на који начин?
Запослени
на Агрономском факултета свесни су да
је значај факултетског образовања данас
много већи него пре три и по деценије.
Зато се основна
делатност Факултета непрекидно
прилагођава савременим захтевима науке
и праксе. Корекцијама Наставних планова
и формирањем нових студијских програма
у складу
са Законом о високом образовању Р. Србије
и принципима Болоњске декларације,
унапређена је концепција
студирања на Агрономском факултету.
Данас
се настава изводи на четири студијска
програма на основним
академским студијама:
Општа агрономија, Прехрамбена технологија,
Воћарство и виноградарство и Зоотехника.
Развијена
су два
студијска
програма
на мастер академским
студијама:
Агрономија и Прехрамбена
технологија и студијски програм на
докторским студијама Агрономије. Сви
студијски програми су поново акредитовани.
Поштујући
далековиде визионаре
који су пре тридесет и
пет година изнедрили
иницијативу за оснивање,
поштујући и године напорног рада свих
бивших и садашњих наставника
и сарадника ове високошколске установе
и критички анализирајући актуелно
стање, свесни смо да нема места претераном
задовољству.
Свесни смо да је перманентно
унапређења студијских програма на свим
нивоима, као и унапређење
квалитета научноистраживачког
рада и
убудуће задатак сваког од нас. Време
суштинских промена и још интензивнијег
рада тек долази.
Извор
– Глас западне Србије