Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости

Српска православна црква и верници данас, славе Крстовдан, велики празник

у знак сећања на дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник још се зове и Воздвижење Часног крста.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Слави се двапут у току године, 18. јануара и 27. септембра.

Раније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари. Јесењи Крстовдан се пости тако што се цео дан једе само грожђе и хлеб.

Народни обичаји и веровања

Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

У нашем народу се верује да на Крстовдан - 11. по старом, односно 27. септембра по новом календару, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.

У околини Лесковца на овај дан Ијуди су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су са иконом и он је касније служио за разна исцељења. У многим крајевима се тог дана предсказује и време:

- Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна. - Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме. - Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
- Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину. - После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.

- Септембарска киша - злато њивама, отров виноградима. - Што "не скува" август, "скуваће" септембар.

- Какав септембар, такав и март. - Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице. Обичај је да се на Крстовдан бере и посвећује босиљак. Слави се као крсна слава.

Стари обичај који се везује за Крстовдан јесте ноћ уочи овог празника када се испуњава свака жеља, барем тако кажу.

У поноћ погледајте у небо, јасно и прецизно замислите жељу, изговорите је јасно и гласно, а ако је мила Богу он ће вам је и испунити.

 

 

ГЗС/Курир