јер му је стабло пало на главу и одузело живот. Сличан сценараио догодио се и пре неколико дана у чачанском селу Трнава где је од дрвета страдао још један мушкарац, тако да је сеча шуме, по свему судећи, један од најризичнијих послова у Србији који годишње однесе на десетине живота.

 Драгоје Ђоковић овим послом се бави преко двадесет година и каже да је најбитније у шуму отићи одморан и фокусиран искључиво на посао, јер многе су ствари које на жалост могу поћи – наопако!

 “Кад крене у сечу дрва, човек треба прво да се прексрти пет пута и помоли Богу па тек онда да крене да обори букву”, рекао је за Драгоје за РИНУ и открива колико је заправо тешко бити дрвосеча.

 Драгоје Ђоковић, фото: РИНА

“Рад у шуми тежи је од рада у руднику. Живот ти увек виси о концу. Мого људи изгуби живот јер мисли то је лако, али не може свако овим да се бави”, наглашава Драгоје.

 Овај дрвосеча каже да то на коју ће страну дрво пасти зависи од много фактора.

 “Прво се мора пгледати крошња дрвета, на коју страну иде, затим да ли има сувих и одломљених грана, а онда кренути у посек стабла. Никако не сме да се посече скроз јер на пању може да се окрене и падне у нежељеном правцу, већ је неопходно оставити простора по неколико центиметара са обе стране. А ако крене нешто по злу, само стреба брзо реаговати и бацити се у страну ако за то уопште има времена”, објашњава овај дрвосеча.

 Где ће пасти стабло зависи од бројних фактора, фото: РИНА

Међутим, кад се заврши сеча дрва за ове вредне раднике потенцијални проблеми и даље не престају, јер је сву ту посечену грађу потребно натоварити на трактор и извући, тако да је динар зарађен у шуми очигледно један од најтежих, најопаснији и најкрвавијих.

РИНА

Бити дрвосеча један је од најопаснијих послова, фото: РИНА