међутим он је заиста постојао и ми смо му, нећете веровати, пронашли гроб. То је село Лугавчина у смедеревском атару, тамо сваког 28. јуна звони хармоника у славу сјајних музичара. Тако ће бити и ове године.
Многи наши вредни људи из свог завичаја отишли су у бели свет као босоноги младићи, неки гладни и жедни, али никада нису заборавили огњиште где су први пут угледали плаветнило неба. Један од таквих је Мирко Терзић који је на овај свет сигао у гудурама са Маљена. Сада је имућан човек, скућио се у Старој Пазови, али никада није заборавио клизаво брвно преко којег је прелазио набујалу планинску реку Каменицу. И баш на том месту саградио је својим завичајцима ћуприју.
За само неколико претходних година у Србији је рекло би се више је асфалтирано каљавих сокака него за све оно, како називају, златно време из Титове епохе. И само сељаци знају колико значи метар асфалта, и не кажу за џабе, ма ко шта мислио да је сваки квадрат злата вредна. Зато се у једном моравском селу Мојсињу нећете веровати од подне итекако славило неколико стотина метара нове џаде.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.