Псовке, увреде и осуђивања обележиле су први дан расправе у Скупштини Србије о предложеним изменама Закона о пољопривредном земљишту. Гнев међу посланицима највише је изазвала могућност да један инвеститор узме у закуп 30 одсто земљишта на територији локалне самоуправе на 30 година.
Предложеним изменама закона, уређено је и питање давања на бесплатно коришћење пољопривредног земљишта, које није било предмет закупа најмање последње три агроекономске године, а остане неиздато после поступка давања у закуп. Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да измене Закона о пољопривредном земљишту ниједним својим чланом не предвиђају продају земљишта странцима.
“Овај закон апсолутно ниједним својим чланом не прописује да ће страни држављани моћи да купе земљиште”, рекла је Богосављевић Бошковић. Земљиште ће моћи искључиво да купе наша пољопривредна газдинства, мали и средњи пољопривредници.
С друге стране, опозиција у Скупштини Србије, жучно је изнела ставове да су предложене измене неправда, корупција и штета за пољопривреднике. СВМ не подржава могућност да само један инвеститор узме у закуп 30 одсто земљишта, на територији локалне самоуправе, већ да то могу више њих да ураде. Из СДС су поручили да је мера којом је локалним самоуправама остављено да одређују шта треба дати и коме нецивилизацијска мера.
“Јавна је тајна да се закон доноси да би један инвеститор могао да уложи у Србију, тачније у немачку компанију "Тенис" - рекла је Александра Јерков, посланица ДС. Ви ћете трећину пољопривредног земљишта дати својим изабраним пословним партнерима
Владајући посланици поручили су да је закон у интересу Србије и грађана, а на критике да ће бити омогућена продаја земљишта странцима, подсетили су да је управо бивша власт потписала ССП, којим ће то бити омогућено од 2017. године.
Министарка пољопривреде је, на критике посланика ЛСВ Ненада Чанка, одговорила да он уме само да критикује, али не и да предложи решења.
Министарка пољопривреде истакла је да Србија располаже са око пет милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега су 3,5 милиона оранице, баште, воћњаци и виногради, а остало ливаде и пашњаци. Према њеним речима, око 20 одсто тог земљишта је у државној својини, од чега су катастарске парцеле на 830.000 хектара. У закупу годишње се нађе око 30 одсто расположивих површина, због чега држава и пољопривреда на годишњем нивоу имају огроман губитак.
Извор: Новости
