Српска пећина у којој се крије право спалеолошко благo: Снежана са седам патуљака, чика Љуба са мачкама и палма у саксији 



 
Српска пећина у којој се крије право спалеолошко благo: Снежана са седам патуљака, чика Љуба са мачкама и палма у саксији
09.10.2020 12:10 | 0 коментар(а)



Ужице - Спалеолошки бисер западне Србије налази се 14 километара од Ужица у северном
Пећина са највећим улазом на Балкану, фото: РИНА

делу Дрезничке градине. Потпећка пећина јединствена је на Блкану због изузетно великог улаза у облику потковице, који је висок око 50 метара. Према причама мештана, до Другог светског рата овде су постојале две пећине, једну су Немци срушили и затим су се оне спојиле и настао је такав јединствен, импозантан улаз. До улаза води 700 степеника, а онда се испред вас пружа неслућено богатство пећинског накита. Ипак, да бисте до тога дошли морате проћи кроз - тунел слепих мишева, преноси агенција РИНА.

Стубови од накита, фото: РИНА

"Могу се видети изузетни примерци сталактита, украса који висе са зидова и сталагмита, украса који расту из пода пећине. Пећински накит настеје спирањем вода кишница и потребно је неколико стотина година како би се направио само један центиметар. Поетиоцима увек скрећемо пажњу да рукама ништа не дирају јер тако ремете процес, али на жалост имали смо примере и кад се пећински накит кидао. Потпећка пећина је изузетно спелеолошко налазиште и овде су стручањаци имали пуне руке посла. На овом месту имамо пример спајања сталактита и сталагмита и тада настају пећински стубови", рекла је за РИНУ, Нина Илоски, туристички водич.

Туристички водич Нина Илоски, фото: РИНА

Потпећку пећину је почетком 20 века истраживао Јован Цвијић. Процењује се да је дуга око 10 километара, а за посету је доступно првих 550 метара. Подељена је на четири дела - дворану под куполом, дворану змајева, Цвијићеву и затм дворану Снежана и седам патуљака. Спалеолози су овде били јако инспирисани у давању имена за пећинксе украсе, тако да само у Потпећкој пећини можемо видети - палму у саксији, чика Љубу и његове мачке, бебу која пузи, чељусти крокодила, камене змајеве, сове.

Скамењени змајеви, фото: РИНА

"За ову пећину везане су и бројне легенде које се преносе са колена на колено. Према једној од њих овде су живела два пећинска змаја која су чувала чудотворни извор који је, према предању, лечио нероткиње. Кад је извор пресушио змајеви су се скаменили, али њихови облици су и данас видљиви. Такође, за време турске окупације била је место у ком су се Срби крили од Турака. Кад би неко преминуо сахрањивали би га ту у близини, како не би открили склониште, а остаци ових људи су и пронађени, па извађени и достојно сахрањени. У унутрашњости се крије и мали олтар уклесан у стени, где се наш народ тада молио Богу", рекла је Нина.

Потпећка пећина ове године занимљива бројним посетиоцима, Фото: РИНА

Најниже дворане пећине су проверено лековите јер имају својства природне хипербаричне коморе у којој се концентрација кисеоника креће чак од 33 до 40 одсто.

“Гости не заобилазе да посете хипербаричну комору, а многи од њих кажу да се у том месту лакше и другачије дише. Улазили су астматичари који кажу да су једино овде продисали пуним плућима”, каже Нина.

Снежана и седам патуљака, фото: РИНА

Потпећка пећина представља својеврсан споменик природе, а у априлу прошле године уређена је њена унутрашњост када је урађена нова електроинсталација у главном ходнику и дворанама, па је ова историјска лепотица засијала новим сјајем.

 


РИНА / ГЗС









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


uzice potpecka pecina nakit blago

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.184.186 посета
Тренутно на сајту: 185 посетилац(a)