„ДР Марко Младеновић“ за медијски допринос у 2022 години.
Ту одлуку саопштио је жири у саставу проф др-Зоран Јевтовић, Раде Милосављевић-новинар и књижевник; и Александар Аврамовић-новинар а награде ће бити уручене на четвртом Медијском форуму који ће се одржати половином месеца у Хотелу Опленац.
У образложењу жирија се каже:
Додељују се три равноправне награде – за медијски допринос борби против депопулације у Србији, које се састоје од плакете и 40.000 динара. Заслужили су их:
Проф. др Марко М. Ђорђевић, аутор, сценариста и извршни продуцент ТВ серије ”Моја дедовина”; производња и емитовање: РТС 1; извршна продукција: СЕРБИКА МЕДИА, Београд.(https://www.youtube.com/results?search_query=moja+dedovina)
“Моја дедовина” је национална акција блиска духу нашег медијског форума, топла и инспиративна, али у исто време горка и забрињавајућа као и Србија која полако нестаје.
Сложен и врло захтеван ауторски приступ, уз документарно-фељтонистичко трагање за коренима, обичајима и крајолицима остају као медијски траг о једном народу и онима који обнављају огњишта својих предака, не дозвољавајући да их прекрије заборав.
Зато се ова серија документарних репортажа издваја из мноштва трговачко-комерцијализованих формата, којима је први циљ гледаност, а не запитаност и буђење аудиторијума.
Владимир Лојаница, дописник дневног листа “Блиц” из Ужица за репортажу: “Очинске сузе намученог Боривоја”, која је објављена 31.12. 2021. https://mail.google.com/mail/u/0?ui=2&ik=2d16c10cc3&attid=0.11&permmsgid=msg-f:1747655110277860362&th=1840eb1036020c0a&view=att&disp=inline&realattid=f_l9o2d5ke10
“Очинске сузе намученог Боривоја” је снажна и епски драматизована прича о нашим наравима и понашањима, посебно према слабијим и немоћнијим. Литерарно вешто конструисана сага о сељаку (прерано остарелом и превише напаћеном) плени пажњу читаоца, од прве до последње речи. Вера у боље сутра за својих петоро малишана, не напушта упорног и вредног Човека који не бира послове да би их прехранио, немоћан да схвати бирократску ускогрудост и небригу државе.
Емир Личина, новинар из Новог Пазара, за ТВ репортажу: „Горштак са Голије: Имаћемо деце колико бог да“ (6:22 мин), емитовану прошлог месеца на Телевизији КУРИР.(https://www.youtube.com/watch?v=NWqS2KGiusE)
Медији су га прогласили “најпознатијим горштаком на Балкану”, а он је Данијел Дане Биорац , момак, рођен у Новом Пазару, који се се пре шест година попео на Голију.
Јавности је постао познат пре нешто више од годину дана када је на телевизији емитована репортажа о њему. Тада га је на екрану видела деветнаестогодишња Кристина из Сарајева, што јој је било довољно да, усред зиме, крене да га упозна. Остало је прича као из бајке.
Новинар изразитог репортерског нерва Емир Личина кренуо је пут сурове планине поводом најлепшег догађаја у новој кући младог брачног пара. Родио им се син Јован.
У шест и по минута стало је много лепог, од муке и одлучности до солидарности и велике среће двоје младих чији заједнички живот је настао на начин који личи на приче из лепе књжевности.
Овај пример је још један камичак наде у нашој невеселој демографској стварности.
Гвозден Николић уверљив у маниру Захарија Трнавчевића и Радована Бранкова
Жири, у сарадњи са Организационим одбором Форума, додељује и традиционалну почасну награду за вишегодишњи медијски допринос борби против депопулације. Награда се састоји од плакете и 40.000 динара.
Добитник овог признања је Гвозден Николић, репортер и уредник „Гласа западне Србије“ и истакнути сарадник ТВ Прва, један од најзапаженијих медијских бораца против “беле куге“ и, нарочито, за очување српског села.
Непосредни повод да Гвозден ове године добије предност у односу на друге кандидате је његов прилог из ресавског краја о брачном пару Николић из Роанде код Свилајнца, који има 10 синова и пет ћерки. Ова репортажа је уверљива илустрација наслова Николићеве емисије: “Нећете веровати”. https://youtu.be/Y9T8rsq8-H0
У маниру најистакнутијих репортера српског телевизијског и радио новинарства, попут Захарија Трнавчевића и Радована Бранкова, наш лауреат неуморно, из седмице у седмицу, залази у пределе и домове изузетних људи, који су ретки саговорници наших медијских посленика. Захваљујући овој прегалачкој мисији, ТВ екрани бивају испуњени правим животом и вредним делима појединаца и сложних породица. Јунаци борбе против беле куге, племените мајке и вредни очеви, су чести јунаци Гвозденових репортажа, које разгаљују, али и охрабрују да се сурове последице ове пошасти, могу бар ублажити.
Иначе ово је пето велико признање за Гвоздена Николића. Прва награда стигла је пре две године из Ивањице а почетком ове председник Србије уручио му је Сретењско признање за заслуге, уследило је највише признање Таковскиустанак а затим Златно перо које додељује Друштво новинара Војводине.Не треба заборавити признање почасног мештанина голијског села Девићи које су му уручили мештаи овог забаченог краја због несебичне помоћи приликом градње пута од манастира Придворица до овог удаљеног места.
Похвале за Анђелу Зец Слађану Тасић,Јелену Стојковић
Поред награђених жири у истом саставу похвалио је прегалачки рад и следећих новинара:
Анђелу Зец за комплексан рад под насловом: „Економска перспектива студената-родитеља као осетљиве друштвене групе на примерима Немачке и Србије”.
Овај прилог је објављен у оквиру новосадске друштвено-одговорне веб платформе “Академска беба.
Слађану Тасић, новинарку ОК радија и информативног њеб портала из Врања – за репортажу: “Никола је последњи ђак у селу, учитељица му је и другарица: “Жао ми је што немам са ким да се играм” објављену у листу и на порталу “Телеграф”.
(https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3401959-nikola-je-poslednji-djak-u-selu-uciteljica-mu-je-i-drugarica-zao-mi-je-sto-nemam-sa-kim-da-se-igram)
Јелену Стојковић, новинарку из Врања за репортажу из села Клисура на српско – бугарској граници: “ Петоро ђака у четири одељења” , која је објављена у “Вечерњим новостима”.
(https://mail.google.com/mail/u/0?ui=2&ik=2d16c10cc3&attid=0.1&permmsgid=msg-f:1747196140198842040&th=183f49a1e97c4eb8&view=att&disp=inline&realattid=f_l9fhdo0j0)
