Почело пробијање тунела у Сврачкову 


Oblačno, povremeno sa kišom, temperatura do 16 stepeni              Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeželavaju dan posvećen Prepodobnom Vasiliju Ispovedniku             

 
Почело пробијање тунела у Сврачкову
Trenutno na sajtu: 1334       |       Podeli:
05.12.2016 | 0 коментар(а)



Сврачково код Ариља – Багер је јуче био на осмом метру опточног тунела, и стопу по стопу напредује посао на најважнијој грађевини

будуће бране на Рзаву, преноси данашње штампано издање Политике. Биће потребне две године да се пробије свих 250 метара овог пролаза испод планине у Сврачкову код Ариља, како би се затим читава река увела у тунел.

- Он припада реду најсложенијих хидрауличних тунела и гради се као на аутопутевима. Пречник тунела на улазу је 12.50, самог тунела 9.50 метара а ископ се изводи багером или минирањем, корацима од једног метра. Заштита ископа су арматурна мрежа са прсканим бетоном 3 + 3 центиметра, челични анакери дужине четири метра и такође челични прстенови за облагање тунела, такозване ременате – каже за „Политику” инжењер Славица Аврамовић, руководилац службе инвестиција у ЈП „Рзав” из Ариља.

Она објашњава да је намена тунела двострука:

- Најпре, примиће целу реку док се буде градила насута брана са глиненим језгром одмах ту, поред тунела. Пројектом је предвиђено да дужина те уставе у круни буде 211 и висина 68 метара, а након изградње тунел ће служити као прелив.

Израчунато је да градитељи у тунелу морају ископати 30.500 кубика камена а пратећи објекти бране биће шахтни прелив на почетку опточног тунела (висок 45 метара), водозахватна кула висине 58 и пречника 6,5 метара, а касније и прибранска хидроелектрана од 7 мегавата.

Из акумулације, гранаће се цевоводи (2.500 литара у секунди) ка фабрици за прераду воде у Ариљу, и за биолошки минимум реке (860 литара). Средњи вишегодишњи протицај Рзава на том месту је 6.210 литара у секунди.

То су најважније чињенице из личне карте бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково” која ће хватати 27 милиона кубика воде и постати сигуран издан за снабдевање Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и чак 78 километара удаљеног Гоњег Милановца. Ово је сада највеће градилиште у овом делу Србије, посаду чини укупно 80 људи који могу да раде у две смене, а раднико насеље, подигнуто у близини,  има 160 кревета. Поређења ради, насеље „Азвирта” код Такова, где су доскора живели градитељи аутопута Љиг – Прељина, имало је 260 кревета.

Основни уговор за градњу потписан је децембра 2011, налог за почетак радова добијен априла 2012.  Процењена вредност је 52,2 милона евра (са пдв – ом 61,7), за извођача је изабрано предузеће „Хидротехника – Хидроенергетика” из Београда са бројим домаћим подизвођачима, главни финансијер Републичка дирекција за воде (91,05 одсто) а рок за завршетак 60 месеци.

У нашим околностима, међутим, он је неостварив. Први проблеми искрсли су већ септембра 2012. кад је Дирекција остала без новца за ове намене, због ребаланса државног буџета, исто се понавља од 2013. до 2015. с тим што су радови у 2012. и 2013. били обустављани. Укупна досадашња улагања у овај пројекат, од 2010. до 2016. износе 15,1 милиона евра.

- Ове године било је довољно новца, и више него што су извођачи могли да постигну. Планирана су 452, а биће утрошено 367 милиона динара. Добра вест је да ће Дирекција за воде у три наредне године обезбедити по 400 милиона динара за ово градилиште, што је двоструко од претходно предвиђеног износа, јер су показали разумевање за овај посао од државног значаја – сапштио је инжењер Владимир Петровић, в.д. директора ЈП „Рзав”, на седници УО овог предузећа.

Преграђивање бисерне реке у овој врлети Старе Србије не може без невоља, било да потичу од природе или људи. Октобра прошле године покренуло се клизиште на косини изнад излаза опточног тунела и слапишта па су читаву годину, при чему су промењена три извођача, неимари морали да увезују брдо челичним сидрима дугачким 25 метара. До краја тог дела посла биће уграђено укупно 120 геотехничких сидара, а између првог и последњег висинска разлика је чак 40 метара.

Главне теренске конце у овако великој инвестицији вуку само двоје грађевинских инжењера из „Рзава” што би био превелик посао и за много бројнију стручну екипу, али јавно предузеће не може никога за запосли, јер је то забрањено. Поврх свега, Чачак и четири општине, који су суфинансијери са 8,95 процената, тек 10. новембра ове године потписали су уговор о удруживању средстава за 2016, али и то се могло очекивати. Кад је година кишна нико не брине о води за пиће.

Извор: Политика, Г. Оташевић

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.977.976 посета
Тренутно на сајту: 1335 посетилац(a)