тешким данима појаве неки којима, како народ често каже, нога нози не мисли добро.
Руководилац штаба за праћење ширења епидемије Др Михаило Луковић, изузетно попштован и уважен чачански лекар и поједини лекари из тима коији су заједно са њим у првим редовима од првог дана ванредне ситуације, ризикујући своје здравље, био је мета прозивки у таблоидном локалном медију Озон прес. Он се обратио јавности отвореним писмом у којем позива на достојанство, људскост и скреће пажњу на оне који се како је казао, уместо истраживачким, баве неким другим новинарством.
Овај лекар управо у том медију изложен је невероватним простачким увредама и као по правилу погрдним и малициозним коментарима које редакција намерно емитује што је иначе редовна пракса уредништва.
У писму др Луковића се између осталог каже:
,,Не бих имао ништа против да сте за моје мишљење рекли да не вреди ни пишљива боба због тога и тога, али сте ми зато наденули читав низ епитета и поређења. Нигде нисам себе представио као филозофа, мада то јесам, јер сам за разлику од многих који филозофирају, ја стекао и ту диплому, али у овом поспрдном контексту та диплома има призвук увреде. Но, то не говори о мени него о Вама. Мислио сам да се бавите истраживачким новинарством, али сам очигледно погрешио. Видите ли колико је ружно то што радите,“ наводи се између осталог у писму угледног чачанског лекара епидемиолога.
Иначе дугогодишња пракса чачанског таблоида на чијем челу је Стојан Марковић човек који је дуже време био члан Савета за штампу и који је ваљда научио шта каже Кодекс новинара Србије је да на овакав начин разапиње људе дискриминише и понижава људе.Ништа бољи није ни његов директор Небојша Јовановић који је модератор и администратор а многи сматрају и писац најогавнијих коментара који се емитују. Међутим радити тако нешто у оваквој ситуацији и то лекарима који су изложени даноноћном раду у условима опасним по живот је нешто што се може окарактерисати знате већ како.
Посебно иритира то што је јасно од каквих особа долази, и коме су понижења упућена.
Готово да нема Чачанина који не познаје др Луковића, и тешко да има куће чији кућни праг није прекорачио као лекар.
И управо таквог човека ова два човека почастила су оваквим коментарима !
ГЗС
