претходна школска година. И док се све ове активности на неки начин у градским срединама и школама одвијају уобичајено дотле се у оним малим тзв. сеоским школицима сваки завршетак, као и почетак школске године одвијају са посебном пажњом и ишчекивањем, па у неку руку и са стрепњама. Наиме озбиљни, на жалост, негативни показатељи говоре да је у српским селима све мање ђака и да су многе школе затворене док се велик број њих налази пред затварањем. Упозоравајуће статистике казују да су села у Србији буквално пред изумирањем и да овај негативан тренд води и ка затварању и гашењу школа. Од некадашње пароле да је „сељак хранитељ и браните отаџбине“ данас није остало готово ништа. Статистике казују да у 73 одсто села нема дом културе, да преко 400 села нема продавницу, 230 села нема основну школу, а да је у 2015. години 173 школе похађао само један ђак.
Међутим да све није тако црно и безнадежно те да свугде не влада исти песимистички дух показује пример из сувоборског краја. Наиме, у овом делу горњомилановачке општине руководство Централне основне школе „Иво Андрић“ Прањани, на челу са својим директором Зораном Пантовићем, уз свесрдну помоћ родитеља и пре свега деце труде се на све начине како би школе у селима овога краја одржали па и унапредили без обзира на постојеће тешкоће.
Тако смо на самом завршетку школске године имали прилику да видимо како се у једној таквој школи, која се уназад четири године налазила пред затварањем, наново чује дечја песма, цика и граја, а све уз пратњу и подршку родитеља и будно око учитељице Ружице Томанић. Школа у сувоборском селу Срезојевци је 2013. г. бројала само једног ђака и налазила се пред затварањем. Многа деца овог села су одлазила у веће школе ближе Чачку, док је њихова сеоска школа остајала без ђака и без изгледа на опстанак. Ипак да не би све пропало и да се ова последња друштвена институција у селу не би угасила потрудили су се сами мештани овог села одлучивши да прекину погубну праксу, слања своје деце у друге школе и ван свога села. Ове намере је препознало и школско руководство те је заједничка иницијатива убрзо дала резултате. Заједничким трудом и напорима од поприлично оронуле школе кроз неколико заједничких пројекта и активности реновиране су старе учионице, урађен је мокри чвор, уређена је мања сала за одржавање приредби и наставе из физичког васпитања, а како би се пратили савремени трендови уведен је и интернет. У намери да подстакне и унапреди наставне, али и ваннаставне активности школско руководства је обезбедило видео опрему за пројекције док је уз помоћ бивших ђака остварена и сарадња са Српском допунском школом у Швајцарској те је набављена и квалитетна компјутерска опрема. Све ово је постало видљиво и препознатљиво и од стране других приватних и привредних субјекате те се срезојевчани не желе зауставити само на обнови сеоске школе. Њихове намере јесу да се изнађу решења и за активирање задружног дома, сеоске продавнице, али понајпре за активирање сеоског дома културе како би деца и омладина не само овог, већ и околних села имала прилику за квалитетнији друштвено – културни живот, ништа лошији од већих средина. Све то би у крајњем подигло и свеукупни квалитет живота и старијим становницима овог села те би отворило нове перспективе не само за опстанак већ и за развој овог сеоског подручја.
Иницијатива за сваку похвалу и пример који би требало да следе и друга села, како у горњомилановачкој општини, моравичком округу тако и у целој Србији. Међутим како би се намере мештана села Срезојевци оствариле биће потребна помоћ друштвених и политичких субјеката, а пре свих оних најодговорнијих, на локалном и државном нивоу.
ГЗС
