Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић свечано ће је отворити у среду 26. јуна.
„За уређење овог важног спелеолошког локалитета Министарство туризма је одвојило осам милиона динара, док је општина за ове намене определила четири милиона", рекао је за агенцију РИНА председник Општине Ивањица Зоран Лазовић.
Иначе, споменик природе Хаџи – Проданова пећина, налази се на седам километара од Ивањице, у селу Рашчићи, на путу према Гучи и Чачку, на надморској висини од око 600 метара. Име је добила по Карађорђевом војводи Хаџи Продану Глигоријевићу, који је у пећину склањао збегове за време Првог српског устанка. Ранији називи су Рашћанска пећина и Шљепаја.
Испитана дужина пећине је око 400 метара и састоји се од два спрата. Према непотврђеној легенди излаз из ње налази се у драгачевском селу Котража. Доњи спрат пећине поред главног има и два споредна канала. Улазни део је широк и висок око 3 метра и завршава се сужењем иза кога се налазе простране дворане које су дугачке око 50 и широке 15 метара. Десна страна ове дворане покривена је бигреним саливом и серијом плитких базенчића. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагнити, а на странама моћни саливи као окамењени водопади. Дворана се завршава са два мања продора-процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.
У Хаџи-Продановој пећини су вршена и археолошка истраживања. Том приликом је на врло малом простору пронађено 25 нових врста пећинских животиња (инсеката), које у свету, или нису познате или су ретке. На самом улазу пронадјени су фрагменти керамике из старијег гвозденог доба, велика количина костију плеистоценских животиња и шездесетак предмета старих око 40.000 година. У питању су остаци материјалне културе неандерталаца, а већина пронађених алатки је направљена од кварца, што је изузетна реткост у Европи. Хаџи Проданова пећина је била и привремено станиште ловаца-неандерталаца и пећинског медведа, чија су лобања, бројне кости и зуби пронађени на самом улазу.
Пећина се сврстава у малобројна вишеслојна палеолитска налазишта на централном Балкану и пружа велики потенцијал за будућа истраживања. Станиште је знатне популације слепих мишева.
РИНА
