да се тестирају и саветују око болести ХИВ-а у саветовалиштима широм земље. Према подацима Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут", у Србији живи 2.756 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а само у овој години у периоду од јануара до новембра откривено је 175 новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом.  То је повећање у односу на прошлу годину, када их је било 130, речено је раније на конференцији посвећеној обележавању Светског дана против СИДЕ.

Од 1985. године закључно са новембром ове године у Србији је регистровано 4.027 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих су 2.022 оболеле од АИДС-а, док је од ове болести претходних година преминуло њих 1.150, показују подаци.

Како је речено, међу новодијагностикованим ХИВ позитивним особама, од јануара до новембра ове године, било је осам пута више мушкараца у односу на жене.

Као и ранијих, тако и ове године, сексуални пут преноса ХИВ инфекције је доминантан и чини око 89 одсто. Према речима помоћнице министра здравља Весне Књегињић, у Србији ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах пошто се инфекција дијагностификује, започну са лечењем ХИВ инфекције, а терапија даје добре резултате.

"Са ХИВ инфекцијом се може квалитетно и дуго живети само уколико се са правовременим и адекватним лечењем контролише умножавање ХИВ-а", истакла је Књегињић.

Од 55 оболелих од АИДС-а у овој години у Србији, четири пута је више мушкараца узраста од 19 до 77 година, а од 16 особа које су преминуле, 14 њих су мушкарци. Према речима Књегињић, мушкарци који имају сексуални однос са другим мушкарцем представљају најризичнију групу за обољевање од ХИВ-а, а касније и од Сиде.

Очекује се, каже, да ће до 2022. године бити тестирано 8.700 особа на ХИВ, 1.650 на хепатитис Ц и 300 на сифилис. За 2021. годину, прогнозе су оптимистичније, каже, и оне би требало у овом периоду да буду 13.500 тестираних на ХИВ, 2.400 на хепатитис Ц и 500 на сифилис.

Књегињић додаје да је добро што је код 24 особе у овој години ова болест откривена у најранијем периоду. Подаци такође показују да је од 2010. до 2018. године регистровано 1.398 особа које су инфициране ХИВ-ом што је за 51 одсто више у односу на период од 2001. до 2009. када је тај број био 921.

Према речима Књегињић, тренд пораста броја новодијагностикованих особа које су инфициране ХИВ-ом за тај период указују да још нема довољно свести о неопходности тестирања на ХИВ. Већина тестираних је из Београда и Војводине, док људи из мањих средина, како истиче, још увек немају довољно развијену свест о важности тестирања.

Оно што представља један од већих проблема је, како је додала, што поред доступних терапија, неке особе не поштују лекарски третман и на крају изгубе битку са овом болешћу.

ГЗС/ Б92, Танјуг