требало да одрже два часа посвећена одбрани, цивилној заштити и реаговању у току природних катастрофа и елементарних непогода.
Како су за „Политику” прецизирали представници Министарства просвете, неће бити уведен нови предмет, већ ће у току једне школске године на укупно четири часа одељенског старешинства разредни старешина факултативно обрађивати 11 тема, а за то може ангажовати и госте из Министарства одбране. Увођење обуке о одбрани и цивилној заштити у школски систем, како кажу, иницирало је Министарство одбране. То су учинили позивајући се на одредбе Закона о војној, радној и материјалној обавези, у којима се средњошколци сматрају категоријом грађана која треба да стекне знања и вештине за потребе одбране земље у условима ванредног и ратног стања.
– Неке од тих једанаест тема које ће ђаци обрађивати су: каква је улога Војске Србије у систему одбране земље, како се постаје професионални војник, војна обавеза у Србији, који су облици неоружаног отпора и теме из области цивилне заштите – појашњавају у Министарству просвете.
Изузетно је што су се министарства одбране и просвете одлучила на увођење ове новине у српско образовање, сматра проф. др Зоран Драгишић са Факултета безбедности у Београду. Међутим, истиче да се на четири часа у току школске године готово ништа не може учинити, јер Србија сада има генерације младих потпуно неспремне за „обавезе и захтеве безбедног живљења”, који не знају основе заштите од поплаве и пожара.
– Наша омладина је небезбедна. Овај корак је одличан, али је неопходно хитно увођење обавезног предмета у трећем и четвртом разреду средње школе, који би се звао безбедоносна култура. Поред знања о пружању прве помоћи, гашењу почетног пожара, понашања у ванредним ситуацијама, при поплавама, на пример, тај предмет би ђаке учио како да се одупру свим савременим изазовима и претњама који све више угрожавају средњошколце. То су наркоманија, сајбер претње и сазнања о свим врстама криминала, а нарочито нарко-криминалу. Наставници би ђаке научили како се указује лична и узајамна заштита, како се то стручно назива према међународним конвенцијама о цивилној заштити – истиче професор Драгишић и додаје да би то било нешто попут некадашњег предмета Одбрана и заштита, али без његове „идеолошке обојености”.
Та знања младима су потребна јер Србија нема обавезно служење војног рока, а појачане су претње региону од тероризма, али и такозваних техничко-технолошких удеса, које доноси покретање индустријске производње. Климатске промене, како истиче, суочавају нас са све чешћим могућностима природних катастрофа, што је само још један од разлога за увођење обавезног средњошколског премета.
– Чињеница је да живимо у веома нестабилном региону. Будући да од 2010. године немамо обавезно служење војног рока, предлажем да у оквиру тог предмета у четвртом разреду, можда и трећем, буде уведена мини војна обука и за дечаке и за девојчице, на којој би научили гађање из пушке. Онај ученик који има проблем са оружјем не би морао да пуца из пушке, али не може баш да има и приговор савести на гашење пожара – истиче Драгишић и додаје да би се овим предметом подигла и мотивација за добровољно служење војног рока, јер сматра да је Србији потребна већа војна резерва.
ГЗС/Политика, Драгана Јокић-Стаменковић
