брачне парове којима би, уколико желе да се баве пољопривредом, држава уступила до 50 хектара обрадиве земље на 40 година.

"Наш кључни задатак је да покушамо да задржимо младе на селу и да вратимо оне који су отишли у потрази за послом. Нова аграрна политика и нови концепт регионалног развоја су дугорочна мисија која има за циљ отклањање кључне претње по националну безбедност, а то је депопулација рубних подручја", рекао је Кркобабић за "Српски телеграф", нагласивши да проблем Србије није улазак у Европску унију, већ поновни улазак у сопствену земљу, тј. села одакле су људи отишли.

Он објашњава да је идеја да се младима да од 25 до 50 хектара државног земљишта уз обавезу да га обрађују.

Кркобабић је такође истакао да ће Влада у наредне три године уложити 5 милиона евра за обнову и развој земљорадничких задруга. За оснивање нових задруга биће издвајано по 50.000 евра, а за развој постојећих задруга по 100.000 евра. У току су припреме како би наредне године у буџету Србије била обезбеђена средства за овај пројекат, пише "Српски телеграф".

Агроекономиста, Милан Простран, подржава сваку иницијативу која води рационалнијем коришћењу пољопривредног земљишта.

"Војводина већ годинама даје куће и окућнице у селима младим паровима. Али, ако дате толико земљиште младима који се никада нису бавили пољопривредом и који имају само жељу, онда морате да им обезбедите неке предуслове за обрађивање, као што су повољни кредити за куповину трактора, пластеника и за системе за наводњавање", објашњава Простран за "Српски телеграф".

Он сматра да би првенствено требало подржати мале и средње пољопривреднике, који чине 95 одсто наше производње.

У Србији тренутно има више од 1.500 празних села, док у онима у којима има живља живи више од 260.000 момака и 100.000 девојака старијих од 40 година, који још нису засновали породицу, па би им субвеннције и додела државног земљишта биле прави начин да их подстакне да се врате на село, наводи "Српски телеграф".

Танјуг