Деца рођена после 1999. године подложна малигним болестима због изложености токсичном фактору 



 

Деца рођена после 1999. године подложна малигним болестима због изложености токсичном фактору
19.03.2019 22:04 | 0 коментар(а)



Научно-медицинска студија коју је Kомисија за утврђивање истраживања последица НАТО
Последице НАТО бомбардовања дугорочне, фото: ГЗС

бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут" је показала да код деце у узрасној групи од 5 до 9 година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста обољевања од малигних болести.

„Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везано за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести", рекао је председник Kомисије Дарко Лакетић.

Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научно-медицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбардовања.

Kако је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Kада су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од 0 до 4 године су неуроектодермални, од 5 до 9 године се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

„Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа обољевања за неку генерацију разликују ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је узроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести", објаснио је Лакетић.

Он каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од 5 до 9 године где су испитивали малигне болести крви.

Значајан пораст обољевања је постојао и у групи од 15 до 18 година али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да су више генерација у одређеном осетљивом периоду биле изложене неком фактору који их је учинио осетљивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

„Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину", рекао је Лакетић.

Подсетио је да је Kомисија за утврђивање последица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на предлог Маје Гојковић.

Kако је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала обољевања италијанских војника на KиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о обољењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

 

Танјуг / ГЗС











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


NATO BOMBARDOVANJE POSLEDICE DECA MALIGNE BOLESTI

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 68.374.064 посета
Тренутно на сајту: 66 посетилац(a)