Како се данас осећа пензионерка из Мршинаца коју је ударио воз: други живот Живадинке Јоковић 



 

Како се данас осећа пензионерка из Мршинаца коју је ударио воз: други живот Живадинке Јоковић
20.04.2019 20:37 | 0 коментар(а)



Мршинци код Чачка – Кад се сударе пешак и локомотива, првога само чудо нечувено може да спаси. Та срећа погледала је 1976. године
Живадинка Јоковић, фото: РИНА

Живадинку Јоковић (68) из Мршинаца и зато смо дочекали да нам ономад кува кафу у својој кући. Жена коју је прегазио воз са осмехом приповеда за РИНУ:

„Судбина је чудо. Данас знам да нема смрти без суђена дана, а ионако не мислим да умирем, морам да гајим унучиће”.

И сећа се сваког трена из тог далеког јутра, док је хитала ка станици недалеко од куће у овом поморавском селу.

„Три године радила сам у Краљеву и путовала тамо. Увек мало прикасним, али су ме машиновође познавале и редовно свирају да бих потрчала. Последње што сам тог јутра помислила било је: шта има да свира кад ту три воза могу да прођу.”

Али, кад нешто хоће да се догоди, ту спаса скоро да нема:

„Машиновођа је, међутим, само тог јутра ишао у скретање на други колосек, локомотива ме ударила и летела сам 12 метара кроз ваздух. Тог трена сам се онесвестила, ташна ми је била са десне стране, торбица са ручком на левој и тако...”

Шта су рекли укућани:

„Сви су били у шоку, тешко је било свима, мени можда најтеже. Син је плакао и питао: Зашто си, мама, ишла пругом, што ниси ишла колима? Данас, без обзира на све што се десило, не плашим се воза, али ретко путујем њиме. Већ 45 година возим кола. Ја сам 35 година радила без боловања, празан картон сам донела из Медицине рада, томе се чуде и лекари.”

Њен супруг Паун (74) отвара боцу шљивовице за намернике и прича нам:

„Тек другог дана сам се уплашио и почео да дрхтим. Ко да остане без жене са малим дететом?”

Живадинка и Паун, фото: РИНА

Све појединости из тог судбоносног али по ову породицу и срећног јутра, памти Живадинкин девер Радосав Јоковић. И описује нам:

„На том месту је био укрштај возова, машиновођа је њу видео и свирао је, она је међутим отишла на трећи колосек. Воз овамо, кад оно био укрштај на другом колосеку, она се померила на други, и када је воз прелазио на други, машиновођа је кочио али није успео да стане на време. Стигне је и удари, она је остала испод локомотиве, и скроз до првог вагона. Срећа па није раширила руке, машиновођа када је закочио воз изашао је да види шта је са њом, а она га је питала да случајно негде није упрљала капут. Њу је локомотива стигла и ударила, а она је пала између шина, али тако је лепо пала да је воз није нигде закачио и унаказио. Тако да њој ни воз не може ништа.”

Радосав Јоковић, фото: РИНА

Стасита жена вели да је родом Лалинка, из једног села код Гроцке, жали се да јој је локомотива оног јутра прешла преко рукава па је морала да крпи капут, и пуног срца прича о свом унуку Богдану, атлетичару који студира ДИФ и прваку Србије на 800 метара.

„Шта је живот? Те ноћи сањала сам ружно и ујутро отворим сановник, ево га још ту на мом столу, и ту пише да је мој сан значио: смрт у породици или опасност по живот. Средим се, одем до кола, али нису хтела да упале. Зато окренем на воз. Ни он ми није могао ништа” - вели пензионерка „Телекома”.

РИНА

 Сановник Живадинке Јоковић, фото: РИНА

 

 











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Jokovic zivadinka voz smrt

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 67.488.332 посета
Тренутно на сајту: 139 посетилац(a)