остварило", поносно прича млада песникиња из Чачка, Ивана Величковић. Њен првенац “Сањалице” објављен је 2002. године, а затим је свет поезије обојила песмама и збиркама Чаробни врт детињства (2011) И Чаролија слова И бројева (2014).

“Прву песму сам написала у седмој години, али сам почела да се бавим поезијом мало озбиљније када сам изгубила вид у осмој години. У шали кажем да су ми песме као лек који ме смирује”, са осмехом на лицу и ведрином у гласу прича ова млада Чачанка, која види само 5 посто.

Већину песама написала је из кратке риме. Тако је песма Анина шнала , настала из само две речи које су јој се “врзмале по глави”, грешка и тешка (песму Анина шнала можете прочитати на крају текста). Ивана је основну школу завршила у Чачку са одличним успехом , а школовање је наставила у Београду у Медицинској школи, физиотерапеутски техничар. У одељењу за слепе и слабовиде особе први пу се сусрела са белим штапом и Брајевим писмом.

“Одлазак у Београд ми је променио живот. Почела сам самостално да упознајем свет, а своје жеље и снове да остварујем када сам научила Брајево писмо, са којим сам се срела тек на почетку средње школе. Када сам напипала тачке на папиру то ме подсетило на тетрис који сам често играла као мала док сам још видела…тако сам памтила слова и врло брзо научила. Желела сам што пре да научим да читам и уђем у свет књиге самостално. То ми је помогло да проширим свој речник и подстакло писање песама”, прича нам Ивана.

Опширније можете прочитати на следећем линку: https://bit.ly/2RhwBRx

ГЗС / ПЗС