На паноима у холу Дома културе није било места за преко 70 фотографија и докумената, који чувају успомену на знаменитог Златиборца, команданта Дринске дивизије у Великом рату. Значајан део је враћен у Чајетину због недостатка простора.
Говорећи о животном и ратничком путу Крсте Смиљанића (1868 -1944), од родног Љубиша до блиставе каријере, бана Зетске бановине и краљевог сенатора све до пензионисања 1938. године, Снежана Ђенић је нагласила да је он високе положаје у војној хијерархији постигао искључиво радом и једном часном службом свом народу и да је добио 35 одликовања, од којих 15 страних.
Био је официр ордонанс краљу Милану и краљу Александру Обреновићу, блиско је сарађивао са краљем Александром Карађорђевићем током читаве његове владавине и од свих примио највећа одликовања. Добио је и Таковски крст и Карађорђеве звезде, али он никада није био династички официр. Није припадао ниједној војној хунти, ни Црној ни Белој руци, није био члан камариле, нити било ког другог клана.
Полагао је заклетву четворици владара и часнио им служио, али је сматрао да се та заклетва једино полаже пред својим народом и својом отаџбином. И у томе јесте његова величина - нагласила је директор чајетинске Библиотеке и додала:
У току Првог светског рата Крста Смиљанић предводи најелитнију дивизију српске војске, Дринску дивизију, а хероизам који су они тада покзали практично ће их учинити бесмртним и уједно представљати најсјајније и најкрвавије раздобље у историји српске војске.
Отварајући излажбу у оквиру "Дана културе", Драгољуб Гагричић, новинар и председник Удружења потомака ратника 1912-1920. године "Војвода Петаре Бојовић" је истакао да поставка обнавља сећање и памћење на српску прошлост и чува успомену на јунаштво војске и народа, да се одаје пошта и изражава захвалност што су нам сачували отаџбину и даровали слободу пре једног века.
Овом поставком Снежана Ђенић је предала поколењима у аманет лик и дело јунака кога је изнедрио народ и борба за слободу. Вечерас овде има оних који су одрастали уз приче ђедова и прађедова, којима се у памћење урезало име команданта Дринске дивизије. под чијим се заставама борио велики број ратника нашег краја, поготово из села на десној обали Увца. Они су били у саставу славом овенчаног Четвртог ужичког пука и других јединица.
Подсећајући да изложба Снежане Ђенић отвора очи и показује шта све може да се уради кад се удруже знање и воља, умеће и жеља, труд и упорност, кад се окупи тим и не изостане локална подршка, Гагричић је нагласио:
Сакупљена историјска грађа је сведочанство о трагедији српског народа и војске, која је гоњена удруженим окупаторским снагама, жељним њене кончне пропасти, с краја трагичне 1915. године, једва измакла у сурове албанске гудуре, а онда чудесно васкрсла и на Кајмакчалану отворила капију слободе.Ова изложба је и порука да не смемо заборавити страдање и подвиге у Великом рату, а уједно је и жеља да се ратна стрхоте никада не понове.
Музеји затурили календар
"На крају, само једно подсећање за музеје у окружењу и у Ужицу и остале чуваре историјског наслеђа, који су затурили календар: да ли припремају изложбу "Златиборски округ у Првом светском рату"?. Био би ред да то ураде поводом 100- годишњице одбране Србије у Великом рату. У удружењима потомака ратника тражимо то већ четврту годину и питамо да ли ће, осветљавајући историјске прилике, указати, поред осталог, на два догађаја: протеривање и забрану ћирилице и долазак латинице на швапским бајонетима, као и на Сјеничку резолуцију, коју је у августу 1917. године потписало 12 начелника срезова што су некад били у саставу Новопазарског санџака и тражило од Аустро-Угарске да простор Старе Рашке одузме Србији и Црној Гори и припоји Босни и Херцеговини", рекао је Гагричић.
Златар инфо
