Док су ратни профитери по разореном Сарајеву крали све иоле вредно, а народ шћућурен по подрумима чувао живе главе, Славенко је сабирао и чувао за њега најдрагоценије. Под оком снајпериста и кишом куршума и минобацачких ракета, пробијао се по згариштима, сметлиштима и разореним кућама и сакупљао књиге.
Рођен је у Мачкату. У Сарајево га је 1965. одвео дуг држави. После војске остао је у главном граду БиХ, радио као трговац. Ту га је и дочекао рат.
- Живели смо у насељу Мојмило, на самој линији разграничења српске и муслиманске војске. Гледао сам како људи гину и гладују, а најтеже ми је било кад су ложили књиге - прича Славенко Стојановић.
Листа "Тихи дон" - сећа се, извукао га је из локве на улици засутој пројектилима. Из збирке вади нагорелу "Светску љубавну поезију" - памти, нашао ју је под рушевинама једне зграде. Цео комплет "Просвете" ископао је на сметлишту.
Пре него што је запуцало, имао је 1.200 књига, уредно поређаних у тесном ходнику. Кад су Мојмило са обе стране засуле гранате, Славенко је колекцију спаковао у сандуке па однео у подрум.
- Једном су у зграду упали профитери ко зна које вере и нације. Под лажном узбуном отерали су нас у подрум да нас наводно спасу. Док су му колеге пљачкале напуштене станове, онај који нас је чувао у подруму случајно је опалио из пушке. Метак је погодио у водоводну цев, почело је да плави. Кад су отишли, куд ћу, шта ћу, да бих спасао књиге, ја брже-боље покупим оне сандуке и вратим их у стан - прича Мачкаћанин.
Фото: Милош Цветковић / РАС Србија
У насељу без струје и огрева народ је ложио оно због чега је он држао главу у торби.
- Уђем код комшинице - а она ложи књиге. Вратим се у свој стан, почупам паркет са патоса, дам жени. Она мени заузврат поклони књиге. Међу листове књига које сам спасао из воде стављао сам папир, било шта што је могло да извуче влагу - прича.
Преживео је рат, са породицом још коју годину остао у Сарајеву, па се 2001. вратио у завичај. Да сачува дедовину. Са покућством које је понео кући биле су и књиге. Од дрвене зграде у дворишту направио је библиотеку. Књиге комшијама дају на читање.
- Немам пуно "муштерија". Углавном су то деца која траже лектиру или пензионери. Овде се уместо књига више читају цифре зарађене од пршуте - коментарише сеоски библиотекар.
Мука с родословом
Латио се Славенко и једног захтевног посла. Тринаест година покушава да направи родослов, али податке о појединим прецима нема.
- Молим све Стојановиће пореклом из Мачката, и оне који су у породичним везама са мојом лозом да ми се јаве. Можда имају неко сазнање које мени недостаје - каже Славенко.
Извор: Блиц, Владимир Лојаница