у вредности 100 еура, уместо новца у кешу који је кроз економске мере владе Србије најављен као помоћ.

Он је упутио писмо председници Владе у којем је јасно образложио своје виђење економске мере помоћи после епидемије.

Допис директора Спасовића преносимо у целости:

" Поштовани,
желео бих овим путем да изнесем један предлог , а који се односи на економске мере у циљу ублажавање негативних ефеката пандемије Корона вируса.

Наиме, како је објављено званично ,једна од државних мера била би: да се по завршетку „ванредног стања“ сваком пунолетном држављанину Р. Србије  исплати по 100€ у кешу , на руке. Овакав предлог наишао је , разумљиво , на одобравање грађана али и резервисаност у стручним круговима на ефективност овакве акције  ( наравно претпостављамо да држава има финансијских могућности за овакав потез) којом ће се свакако повећати потрошња а у државну касу повратити 20% од ПДВа.

Мој предлог је да се ова мера спроведе али мало модификовано на следећи  начин: сваком пунолетном градјанину би се дали ВАУЧЕРИ ( бонови  ….није битан назив   ) у вредности 100€ , али са којима би могао да плати услуге и производе ДОМАЋЕГ ПОРЕКЛА.

На тај начин би смо директно у нашу привреду упумпали огроман новац, 570 милиона еура!!!. (Имали смо изузетно добро искуство са ваучерима којима су се плаћале туристичке услуге  у земљи).

На пример овим ваучерима може се платити део авио карте али само код АИР СРБИЈЕ, могу се купити сви прехрамбени артикли и алкохолна пића, али произведени у Србији, одећа и обућа , али произведена у Србији,могу се купити заштитна средства и ђубрива за пољопривреду али произведена у Србији, могу се купити кућански апарати ,грађевински материјали али домаћег порекла, платити комунални рачуни, студентски домови, превоз у домаћем саобраћају, угоститељске услуге у домаћим објектима итд.

Суштина је да новац који држава даје заврши на рачунима домаћих фирми које су и пуниле државну касу  уз обезбедејен поврат 20% ПДВа у државну касу.

Можемо замислити и ситуацију да се новац да без икаквог ограничења , па неко мање ситуиран искористи за куповину хране али ту онда додје и чоколада „Милка“ и зачин „Вегета“,и страна алкохолна пића,и јакна произведена у Турској ,и патике „Адидас“направљене у Вијетнаму и сир направљен у Француској итд итд ….

У том случају ,чију привреду помажемо са парама које смо сами зарадили ????

Ево укратко како би изгледала рачуница :

1.Исплата се врши у кешу ,на руке сваког пунолетног грађанина
  Износ од 570 мил.€ који уђе у оптицај требао би бити једнак:
 475 мил €( вредност роба и услуга ) + 95мил.€ ( вредност ПДВа који се враћа у буџет) али !!!

Ни у једној земљи сива економија није у потпуности искорењена. Значајнија појава сиве економије у свету бележи се од 60-их година прошлог века, а нарочити раст доживела је од избијања кризе 2008. У најуспешнијим државама обим пословања у сивој зони креће се око износа од 7% бруто домаћег производа док у земљама у развоју кроз неформалне активности обрне се између 20 и 30% БДП-а па и више.

(  хттп://узмирацун.рс/ста-је-сива-економија.пхп  )

Узмимо да је у Р.Србији тај износ 20%.
То значи да се у буџет неће вратити 20% од 95 мил.€ а то је износ од 19 000 000,00 € !!!
Сем тога имамо „удар“ на буџет у старту ,па и ако имамо та средства у буџету ,сигурно је да се могу употребити рационалније

2. Грађанима се поделе ваучери ( бонови ) у вредности 570 мил€
 -имамо сигуран поврат ( 100% ) износа 95 мил€ од ПДВа-ако се износ 100€ подели на 3 ваучера ( што је и за градјанство практичније за коришћење ) имаћемо ситуацију да ће се њихова наплата вероватно развући на два – три месеца тако да ће и оптерећење буџета бити развучено
 -исплата 570 мил.€ из буџета вршиће се по извршеној транакцији куповине а не унапред.
-трошак штампања ваучера свакако покрива износ од 19 мил.€ колико би се штедело
- износ од 475мил.€ сигурно завршава на рачунима домаћих фирми
 
  Како би се ово све спровело у пракси оставимо Министарству Финансија да разради ( они имају кадрове за то ), али да би ефекти били прави сигуран сам( на пр. може се прописати да се сваки ваучер може наплатити само уз фискални рачун на коме би се видело да је купљена услуга или производ домаћег порекла и на коме би се купац потписао  и ставио бр.личне карте )

Надам се да ће ова инициијатива наићи на подршку свих привредних субјеката и да се неће наћи „стручњаци“ који ће рећи „ не смемо то да радимо јер ……“, јер је очигледно да у светским размерама свако гледа пре свега сопствени интерес" - рекао је у свом писму диретор фирме  Цини Инвест из Чачка  Слободан  Спасовић. 

ГЗС