чији је аманет био да се сахрани у воћњаку који подигао са својим чељадима и укућанима.

„То је код нас и обичај, али мој отац је имао жељу да почива у овом воћњаку, коме смо се сви посветили”, каже Милан.

И после смрти Осечани везани за свој шљивик, Фото: ГЗС

Иначе, Миланов воћњак, несвакидашње је родио ове сезоне. Стенлеј је понео боље него икада иако је сушна година и стигао је до руке.

Мештани овог краја посвећени су овој воћки али кажу да цена никада није била лошија у протеклих неколико година. Међутим, иако мало љути због цене, тешко је поверовати да би се одрекли својих засада који су прекрили скоро сва брда и пропланке овог краја. Незванично се процењује да у Осечини има преко милион стабала разних сорти шљива.

ГЗС