Ово има само у селу Честобродица код Пожеге: Под једним кровом вежбају два трубачка оркестра Илића 



 


Ово има само у селу Честобродица код Пожеге: Под једним кровом вежбају два трубачка оркестра Илића
26.01.2021 07:46 | 0 коментар(а)



Пожега – Једна од највеселијих кућа у пожешком крају свакако је она у којој живи породица Илић у селу Честобродица,
Ово има само у селу Честобродица код Пожеге: Под једним кровом вежбају два трубачка оркестра Илића, Фото: РИНА

јер у њој свакодневно вежбају чак два трубачка оркестра, преноси РИНА.

Један воде браћа Лазар (16) и Стефан (15) а други сестре близнакиње Марија и Маја (13).

“Од малена сам знао да ћу бити трубач. Пробе су нам заједничке, мојих девет чланова и Мајиних осам, сви станемо у дедину кућу и онда грувамо", рекао је Лазар за РИНУ и присетио се своје прве зараде.


“То је било две хиљаде динара, свирали смо комшији и добили тај новац. Није то била нека велика свота, али нама је значила. Сада свирке ипак мало више наплаћујемо, па зарађујемо пристојан џепарац. У во доба корона вируса није било пуно посла, али надамо се да ће и томе ускоро доћи крај”, наглашава Лазар. Браћа и сестре Илићи свакодневно се надмећу ко ће извући виши тон и боље погодити трубачку жицу. А око себе су окупили и дечаке из околних села па су оркестри потпуни.Оба оркестра породице Илић до сад су освајала бројне награде, Лазаров оркестар је 2015, 2017. и 2018. проглашен за најбољи у пионирској конкуренцији на Сабору у Драгачеву.

То што трубу махом свирају мушкарци за Марију и Мају није био проблем, савладале су све вештине и раме уз раме стају са браћом.

“Посматрале смо њихове пробе и пожелеле да и ми свирамо. Рекле смо деди нашу жељу, па је и нама купио трубе. Иде нам одлично. Ја сам капелница оркестра, и код мене је оркестар утегнут, а чланови сложни, као један - казала нам је Маја, из чије трубе излазе мекани, јасни тонови, снажни и чисти, иако то никад нико не би рекао када би видео њено детиње ситно тело.

Деда Срећко поносан је на своју унучад који су испунили његову велику жељу. Каже да му је око срца, кад чује звуке лимених инструмената из породичне куће, а бука - никоме не смета.

“Ја сам волео трубу, као и моји преци, али нико од нас није свирао. Видео сам да момци имају талента и купио им трубе. Много су вредни и добри, похађају редовну школу али су и ђаци Музичке школе у Пожеги. Свакодневно вежбају, а викендом иду на свирке”, прича за РИНУ поносни деда Срећко.

Највећи циљ Лазара, Стефана, Маје и Марије јесте да кад још мало стасају се попењу на велику бину на Сабору у Гучи и да у њиховим рукама засија “Златна труба”.

 

 


РИНА / ГЗС

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


CESTOBRODICA POZEGA ILICI TRUBACI RINA PORODICA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.109.171 посета
Тренутно на сајту: 92 посетилац(a)