разматра предлог да се подстицаји убудуће одобравају само за иновације и нове технологије, уместо за свако радно место.
 
Лист наводи да је, иако званичне потврде те информације још нема, премијерка Србије Ана Брнабић у јавним наступима неколико пута наговестила да ће модел који је још 2006. године, по узору на ирски и словачки модел, патентирао тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, бити редизајниран.
 
У Министарству привреде "Политици" је речено да ће "држава и даље интензивно радити на повећању стопе запослености у Србији, стварању амбијента за даље унапређење положаја запослених, а нарочито ће подржавати инвестиционе пројекте с високом технолошком компонентом".
 
Професор Економског факултета у Београду Милорад Филиповић  и стручни сарадник Министарства привреде Мирољуб Николић у својој анализи израчунали су да је у периоду од 2006. до 2016. године на основу субвенционисања инвеститора (и домаћих и страних) из буџета потрошено 501,8 милиона евра. Уз помоћ тих субвенција отворено је 82.015 нових радних места. Чак 90 одсто тог износа добили су странци.

За подстицаје фирмама из државне касе дато 302 милиона динара
 
Влада Србије је од 2013. године до сада потписала 99 уговора са фирмама о додели подстицаја, на основу чега је одобрено око 302 милиона евра. Како кажу у Министарству привреде, реализацијом тих пројеката запослиће се најмање 41.385 радника, а предвиђена укупна улагања износе више од милијарду евра.
 
Када је реч о броју новооснованих фирми у Србији са више од 100 запослених, у Агенцији за привредне регистре кажу да немају прецизне информације и да је, према њима расположивим подацима за период од 2011. до 2016. године, тај број веома мали, мањи од пола одсто од укупног броја оних који су предали своје годишње финансијске извештаје.
 
АПР је објаснио да прикупљају податке о просечном броју запослених на дан 31. децембар из редовних годишњих финансијских извештаја, које привредна друштва предају за претходну пословну годину.
 
"Ако је, на пример, привредно друштво основано 2011. године, оно предаје свој први редовни годишњи финансијски извештај у 2012. години, а привредна друштва основана 2016. године имала су рок да их доставе најкасније до 30. јуна 2017. године", кажу у АПР-у.
 
Тако су добијени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за године за које су новооснована привредна друштва то могла да учине, за годину у којој су основана. На основу расположивих података из објављених финансијских извештаја свих правних лица која су основана од 2011. до 2016. године, има 0,14 одсто привредних друштава са више од 100 запослених.
 
Такође, из објављених финансијских извештаја за 2016. годину свих правних лица која су основана од 2011, а предали су исправне извештаје за 2016. годину, има 0,44 одсто привредних друштава са више од 100 запослених.
 
АПР наводи да на својој интернет страници, у Регистру финансијских извештаја, објављује редовне годишње финансијске извештаје након што прими и обради потпуне и рачунски тачне извештаје.

Извор: Политика, Танјуг