у селу била велика потражња. Из радионице су излазили бројни производи, а дрво којим се мајстор вешто играо претварало се у нечији прозор, столицу, астал,врата. Није било предмета који није умео да направи и зато је увек било посла, пише ГМ Прес.

– Као десетогодишњак, заволео сам столарски занат, а ни пинторски ни браварски радови ми нису били страни. Све сам радио, целе Угриновце сам снабдевао са стругањем, дељањем, била су у селу још двојица старијих столара, али нису хтели да раде грубе послове, јер су у то време били бољи мајстори. После њих сам остао само ја. Моја радионица од 1972. године стално ради. Главно „наоружање“ столара чине: тезга, ренде и тестера – каже мајстор Милета.
Столарство је вештина и уметност која се годинама учи. Током зиме мајстор је урадио пар дрвених столица, да не дангуби. Каже да му највише траже управо ове производе па је неке купце морао да одбије.

Време се као апсолутни владар увукло у дрвене греде и лимене кутије на полицама. Сваки кутак чува старе тајне које ће можда открити неки наследник и наставити пут овог времешног чувара столарског заната.

ГЗС / ГМ Прес