Време је за обнову Маглича 



 
Време је за обнову Маглича
22.10.2020 15:00 | 0 коментар(а)



Краљево - На врху стрмог купастог брда у долини Ибра, југозападно од Краљева на обронцима планине Столови,
Средњовековна тврђава Маглич на обронцима планине Столови, фото: Петар Нешић и Богдан Пантић

уздиже се Маглич, једна од најлепших српских средњовековних тврђава. Настанак овог утврђења обавијен је велом тајне, а његов изглед, локација усред бајковитог крајолика и бурна прошлост доприносе привлачности старих зидина. До тврђаве се стиже Ибарском магистралом која вијуга дуж реке, међу стеновитим брдима специфичне боје, а тврђава се указује изненада, када се прође велика окука Ибра у чијој кривини се угнездио Маглич. Са главног пута изгледа као да је немогуће доћи до тврђаве, јер је брдо стрмо и неприступачно, па се нужно помисли и на средњовековне ратнике који су се под пуном опремом успињали до тврђаве.

Упркос значају који има за српску историју и несумњивом туристичком потенцијалу, тврђава и поред једне значајне обнове изгледа махом урушена, а од јуна ове године скоро потпуно неприступачна јер је набујали Ибар однео висећи мост који је био једина веза са утврђењем. Посета тврђави је до недавно представљала прави подвиг, јер се до ње могло стићи само ако би се препливала река. Ситуација је сада нешто боља, пошто је постављена приватна скела којом се може прећи на другу обалу Ибара.

Историчари Петар Нешић и Богдан Пантић покренули су иницијативу за обнову Маглича

Како би Маглич засијао старим сјајем и како би постао свима приступачна и једна од најпосећенијих туристичких дестинација у Србији, историчари Петар Нешић и Богдан Пантић покренули су иницијативу за обнову Маглича, која је озваничена овог лета постављањем изложбе „Обновимо Маглич“ у галерији Голубачке тврђаве, која је недавно обновљена и представља једно од најатрактивнијих туристичких одредишта у Србији. Изложба ће трајати до краја октобра, а након тога се сели у друге градове у Србији, Александровац, Брус, Краљево, Београд, Пирот и друге, како би људи у свим деловим земље видели како Маглич изгледа данас, а како би изгледао након обнове.

„На изложби је приказано 17 фотографија са објашњењима, затим снимак Магличког замка из дрона, панои са подацима о историји Маглича на српском и енглеском језику, као и макета предложене реконструкције тврђаве, односно како ми замишљамо да Маглич треба да изгледа након обнове, као централни део изложбе“, објашњава Петар Нешић.

Занимљива је прича како су ови млади историчари дошли до идеје о обнови Маглича.

„Током посете Магличу 2015. године са групом пријатеља, опијена његовом лепотом, али и помало тужна што утврђење не сија у свом пуном сјају, моја пријатељица Јована Илић је рекла да Маглич треба обновити. Сви који смо били на том путовању смо се тако осећали, а она је то рекла наглас. Након повратка са тог пута направио сам фејсбук страницу Обновимо Маглич где смо полако почели да добијамо подршку људи за нашу, тада неформалну иницијативу“, прича Богдан Пантић.

Део поставке изложбе „Обновимо Маглич“ у галерији Голубачке тврђаве

Пошто је број људи који подржавају иницијативу непрекидно растао, то је приметила Искра Максимовић, директорка Друштва „Тврђава Голубачки град“, које управља том тврђавом, те је понудила да се у Голупцу организује изложба о Магличу.

„Одлучили смо се да концепција изложбе буде посвећена обнови Маглича и да на отварању изложбе озваничимо нашу иницијативу за обнову Магличког замка. Успешно смо премостили све препреке током рада на изложби, у којој људи сада уживају и која помаже да се чује за сам Маглич, али и која успешно промовише нашу иницијативу да Маглич засија старим сјајем“, истиче Нешић.

Маглички замак има дугу и бурну прошлост која сеже у доба антике и протеже се све до српског средњег века. Као и за већину тврђава у Србији и за ову у народу постоји легенда да ју је подигла Проклета Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића која је живела у 15. веку, али Маглич је знатно старији. Маглич је саграђен како би пружао заштиту немањићким задужбинама у том делу Србије, попут Жиче и Студенице, али и важном трговачком путу који је ишао долином Ибра. Према Нешићевим речима, археолози су утврдили да је на месту данашње тврђаве најпре постојало римско утврђење, а затим је у време владавине византијске династије Комнина над Балканом у 11. веку подигнута нова тврђава. Зидине које данас можемо видети подигли су српски краљеви у 13. веку, а велику обнову замка спровео је архиепископ српски Данило II у 14. веку, који је унутар тврђаве саградио прекрасне палате и ћелије, како се наводи у његовом житију које је написао његов ученик непознатог имена и настављач његове списатељске делатности.

„Управо је та тврђава Данила II делимично реконструисана током седамдесетих и осамдесетих година 20. века, а ми сматрамо да ту обнову треба наставити како би Маглич изгледао као некада. Што се тиче посебности Маглича, ту се свакако издвајају Палата Данила II, доминантна донжон-кула и остаци Цркве Светог Ђорђа“, додаје Богдан Пантић.

Простор тврђаве обухвата површину од преко 2000 квадратних метара и ограђен је зидинама чија укупна дужина износи нешто мање од 300 метара. Утврђење је ојачано са осам кула високих преко 10 метара, од којих највиша и највећа донжнон-кула са импозантном висином од скоро 20 метара. Оно по чему је Маглич специфичан и што представља предност у иницијативи за обнову, јесу остаци средњовековних грађевина унутар зидина, попут вишеспратне палате са подрумским просторијама, Цркве Светог Ђорђа, стамбених објеката, бунара и резервоара за воду. Палата Магличког замка имала је основу површине од преко 160 метара квадратних. На приземљу се налазила велика дворана, имала је и спрат и велики подрум који је и данас видљив, а поједини њени зидови очувани су до висине од 10 метара, па представља једну од најочуванијих средњовековних палата у Србији.

Обновљени Маглич пружао би увид у то како су изгледале српске средњовековне тврђаве и замкови у пуном сјају, дочарао би и приближио свакодневни живот најславнијег периода наше историје.

Нешић и Пантић су покренули званичну иницијативу да Маглич буде обновљен и чекају да надлежне институције прихвате замисао, што је најбитнији корак у остваривању плана. Уколико до тога дође, биће предузети даљи кораци у раду на обнови Маглича, односно спровођење пројекта обнове, додаје Нешић.

Поред ове иницијативе, ови млади историчари активно раде на промоцији српске средњовековне историје и на друштвеним мрежама воде неколико веома популарних страница посвећених овој теми.

„На нашој страници Обновимо Маглич на Фејсбуку, која има скоро 5.000 пратилаца, пишемо о свему што се односи на тај замак, пратимо његов свакодневни живот, качимо слике Маглича из садашњости и прошлости, пишемо о његовој историји, догађајима који се тамо организују, пратимо ситуацију о изградњи новог моста преко Ибра, пошто је стари однела вода у недавним поплавама. Наравно, ту пишемо и о нашој иницијативи и нашој изложби“, наводи Нешић.

Њихову страницу Српска средњовековна историја на Инстаграму и Фејсбуку, где свакодневно пишу о најзанимљивијем раздобљу наше прошлости, заједно прати преко 40 000 људи.

„Ту се трудимо да широком аудиторијуму на један занимљив начин представимо нашу средњовековну прошлост. Наравно, све објаве се пишу на основу нашег знања стеченог на катедрама за историју филозофских факултета у Београду и Новом Саду, стручне литературе и историјских извора. У писању објава имамо и велику стручну помоћ др Милоша Ивановића. Текстове лекторише наша сарадница Бојана Шћепановић, јер поред тога што објаве треба да буде занимљиве и да из њих људи нешто науче, оне треба да буду написане у складу са правописом српског језика. Такође, наше објаве на енглески језик преводи мастер енглеског језика Ивана Милутиновић, како бисмо нашу средњовековну историју представили странцима. Због оваквог темељног и преданог рада за годину и по дана смо окупили велики број људи на нашим страницама и убеђени смо да ће у наредном периоду тај број само расти“, додаје Пантић.

ГЗС









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


maglic obnova

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.045.154 посета
Тренутно на сајту: 171 посетилац(a)