трогодишње девојчице која је постала симбол страдања деце у НАТО агресији.
„Чико, ја тебе гледам с неба и видим те на црној птици, ја сам онај мамин цвет-беба,који си убрао у Батајници. И да ти кажем само још ово, па иди и заборави ме|, мама ће да ме роди поново, и даће ми још лепше име.”
Ови стихови  уклесани су на спомен чесми која се налази у Батајници, посвећеној малој Милици која је изгубила живот приликом напада авијације НАТО-а на Батајницу,17. априла 1999. године, око 21.45 часова. Погинула је у стану, у коме је живела са родитељима и нешто старијим братом, гелери су је усмртили у купатилу, на ноши. Рат је прекинуо њено детињство, заувек је одвојио од родитеља, брата, деце из вртића.
Српска православна црква је покренула иницијативу да се Милица канонизује. У манастиру Тврдош код Требиња осликана је фреска са њеним ликом.
У Ташмајданском парку у Београду налази се споменик посвећен деци убијеној током НАТО агресије, а на њему се налази скулптура Милице Ракић.

Политика, ГЗС