опет се обистињује оно неписано правило да ако нећеш нешто да решиш или урадиш, оснуј одбор или комисију. Уђоше у овај тим умне главе и пре него што било шта предузеше, чланови, координатори, секретари, и пре него што било шта предузеше огласише се на страницама „Политике”, објавио је лист „Политика”у штампаном издању.

Прво се јавио Бранислав Гулан и по својој навици по ко зна који пут понуди „озбиљну анализу” ситуације у српском селу.

Колико је села нестало, колико школа затворено, колико домова без власника, и тако редом. Обавести нас као да нам је то непознаница и констатова да „без обнове села Србија нема будућности”. Али притом не даде никакав предлог како да се то и оствари?! Огласи се потом и наш познати песник Љубивоје Ршумовић. И он понови статистику коју је навео Гулан и сви је знамо, а предложи да се „припреми јавност за забрану абортуса”?!

Промовисати право „нерођене деце  да буду рођена”, рече мудро песник. Питам се да ли га је ико разумео?

Инжењер Славољуб Закић, такође члан Националног тима, предложи да се „оформе вишенаменски центри по селима”, да се изграде здравствене амбуланте, поште, сале за биоскопске и позоришне представе. Али ни он не објасни чему и коме би у испражњеним и опустелим селима користили ти објекти, нити којим и чијим новцем би тзо требало све изградити.

У селу Аљиновићи, општина Пријепоље, постојале су и пошта и амбуланта, школа и задруга. Све је сада празно и узрушено, а село опустело.

На страницама „Политике”огласи се и глумац и режисер Радош Бајић и констатовао да се „Србија темељно и систематски празни”, и подсети нас да Београд и други велики градови „усисавају све и свакога”. Констатова, али ни он нема никакво решење.

Министар Кркобабић у разговору за „Политику” није одговорио ни на једно од питања која су се односила на сврху оснивања задруга по Србији.

Стратешки приоритет нам је, рече министар „хоризонтално и вертикално (гранско) повезивање” задруга?

Никада није објаснио како ће да функционишу те задруге, чему ће да служе, и какав је то и чији „бесплатни новац” који се помиње, а даје се за изградњу и опстанак тих задруга.

А  онда се у рубрици „Погледи” крену и у полемику. На оправдану констатацију Милана Ст. Тошића да на овакав тим за препород села треба што пре заборавити, огласи се Ристо Костов, секртетар, и стаде у одбрану новооснованог тима. Констатова да је формирање Националног тима дошло као „мелем на рану”, да је по свом саставу необична и „веома ретка појава у јавном животу Србије”.

Наведе да је у Академском одбору 25 доктора наука, „искусних и делима потврђених”. Наравно, ни господин Тошић, притом, није изнео никакав предлог решења проблема.

И тако унедоглед, само констатација стања, неодговорно надмидривање, празне приче и неозбиљни предлози од оних од којих се очекивало да предложе решења како да се већ једном и коначно заустави деценијско пропадање села у Србији.

Политика, Р. Прелић / ГЗС