На њиховим леђима највише је обавеза, али и поред тога, тек свака шеста је у катастар уписана као власница имања. Међутим, поједине жене на селу су за свој вредан и предан целодневни рад, од својих мужева ипак добиле признање и постале носиоци пољопривредних домаћинстава.

„Пре двадесет година сам остала без посла и почела са мужем да се бавим сточарством на породичном имању. Недостајале су ми године до пензије, тако да као власница имања уплаћујем пензијско осигурање. Посла има пуно, од јутра до мрака, нарочито у овим месецима, али не жалимо се. Ко хоће да ради, увек има шта. “, рекла је Бранка Лазовић из села Липнца код Чачка, за РИНУ.

Нове анализе НАЛЕД-а показале су да у сеоским срединама 84 процената жена нема никакву непокретност на своје име. У Србији је само пет до десет посто домаћинстава регистровано на жене, а међу њима је најмање пољопривредница млађих од 40 година, око један одсто. У скоро свим домаћинствима и даље се питају мушкарци, а разлоге за то многи виде у породичним односима и патријахалној средини.

„Вероватно је мој муж либералнији од осталих и препустио ми је домаћинство. Увек сам имала његову подршку и нисмо делили послове искључиво на мушке и женске, већ смо све радили заједно”, каже Бранка.

Европска унија кроз своје програме улаже скоро 175 милиона евра у пољопривреду Србије, а из државног буџета такође се издвајају милиони динара за подстицај жена. Ипак, поред свих ових бенефиција, њима је потребнија подршка укућана и мушкараца са којима живе, како би жена попут Бранке, на коју се води породично имање, било све више широм земље.

РИНА/ГЗС