одговорност, он својим умећем и знањем регулише род и квалитет будућих плодова. Добар резач мора да познаје физиологију биљака, карактеристике родних гранчица, где се налазе родни, а где лисни пупољци и на који начин се која воћа врста орезује. Професионалних резача воћа све је мање, па су искусни воћари на време ангажовали сезонске раднике. Бранко Новаковић и Љубо Пауновић већ десетак дана ангажовани су на резидби воћа у чачанском селу Придворица.

 Бранко Новаковић,Фото: ГЗС

„Орезао сам око две ипо хиљаде садница, остало ми је још десетак хектара, по Шумадији, то је све унапред уговорено , старе су муштерије и код љих сам сваке године“, каже Бранко Новаковић.

Неискусни воћари често праве грешке па се неретко дешава да се услед лоше резидбе, воћњаци не могу опоравити до три године., кажу Бранко и Љубо који заједно пуне две деценије резидбу у фебруару почињу у чачанском селу Придворица.

Фото: Љубо Пауновић, Фото: ГЗС

Нема довољно оних који познају резидбу, долазе и  из Смедерева, тра же јефтиније резаче, али су верујем и неискуснији,али људима је заувар да уштеде неки динар, додаје Бранко.

Искусни у овом послу не одступају од правила резидбе. Резач мора познавати сорте јер ни једна се  не реже исто, не само сорте већ и воћне врсте. Посебно се раде круне за са сваку сорту и сваку врсту вићака,  али се најчешће раде сунчане, кажу мајстори орезивања  воћа Бранко и Љубо.

Три године је довољно да се научи правилна резидба воћа, али који су иву методу усавршили, ове године значајно ће уштедети. Дневница резача воћа креће се и до 50 евра и како кажу Бранко и Љубо, може да се заради, али се и доста ради.

Лепо време иделано за послове у воћњацима

Фото: Идеално време за резибду воћака, Фото: ГЗС

Ових дана навелико се ради резидба воћа, као и  обрада земљишта и ђубрење вишегодишњих засада. Резидба се добрим делом приводи крају јер су произвођачи у овом делу Србије максимално искористили лепо време.

Снежана Драгићевић Филиповић, саветодавац за воћарство ПСССЧ, Фото: ГЗС

Према речима Снежане Драгићевић Филиповић, саветодавца за воћарство ПСССЧ, препоручује се да се у старијим вишегодишњим засадима приведе крају резидба воћа, док се у засадима коштичавих врста воћака резидба може обавити касније.

Када је реч о резибди воћака, Драгићевић Филиповић истиче да већина воћара у чачанском крају који се  деценијама баве овом производњом, сами орезују воће, јер су стручни и оспособљени за овај посао, али да свакако има и оних  који за орезивање анагажују стручна лица.

 „ Мислим да је дневница  између 30- 40 евра, негде се плаћа и више, у зависности ко и како ради.

Оно на шта воћари треба да обрате пажњу јесте да период обавезног зимског мировања пролази, било је мразева,али вегетација није свуда кренула, тако да ће време показати како ће проћи кајсија. Воћари могу искористити лепо време за кречење стабала које се може више пута поновити јер се на тај нчин обавља дезинфекција и уништавање патогена на кори.

ГЗС