видљиви и служе као историјски подсетник на доба када се стварала модерна Србија. У самом центру града на Морави сердар Јован Обреновић, је 1835. године саградио себи конак. Радови су започети у марту, а завршени у септембру исте године. Данас је та грађавина најстарија у Чачку и претворена је у музеј, јединствен и по томе што чува изворни грб династије Обреновић.

Фото: Рина

„Данас у урбанистичкој култури града Чачка конак Јована Обреновића заузима истакнуто место као грађевина која директно осликава аутентичан пример варошке архитектуре свог времена, док је потврда његовог порекла, изградња као грађевина са унапред утврђеном наменом, важан пример осталим конацима који чине значајан сегмент градитељског наслеђа из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. Изворни грб се налази на улазној, јужној страни конака између два прозорска отвора, а насликао га прота Јанко Микајловић Молер из Неришора 1835. године”, рекла је за РИНУ Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку.

Делфина Рајић, директорка Народног Музеја у Чачку, Фото: Рина

Конак Јована Обреновића из 1835. године је током свог постојања претрпео многе измена и преправки. 1979. године проглашен је за културно добро од великог значаја. Имао је различите намене, у њему је било Окружно начелство, били су смештени жандари, а затим и школска поликлиника.

„Најстарији изглед конака сачуван је на цртежу Феликса Канице Градском тргу 1860. године. Просторни склоп старог конака омогућио је да се у новој поставци из 1996. односно, реконструисан 2006. године обраде три теме и то: Чачански крај од неолита до краја средњег века, Овчарско – кабларски манастири и цркве чачанског краја, Чачански крај у устанцима и ратовима 1804 – 1941. Стална поставка Народног музеја отворена је 1996. године у конаку господара Јована Обреновића”, истакла је директорка.

Господар Јован Обреновић, Фото: Рина

Конак је изведен као спратна грађевина правоугаоне асиметричне основе са подужним странама оријентисаним у правцу југа, односно севера, са главним улазом на јужној страни. Конструктивним решењем и избором материјала типичан је представник архитектуре балканско - оријенталног типа, као значајне стилске концепције која је била доминантна при изградњи грађевина у којима су живели чланови владарске породице и њихове свите.

„У фасадној обради карактеришу га глатке фасадне површине са извученим маркером који у спратној зони сече низ једноставних прозорских отвора, дубока стреха, четворособна кровна конструкција, декоративне димњачке капе додатно доприносе свеукуопној ликовности грађавине и такође су саставни део поменуте стилске оријентације”, рекла је Делфина Рајић.

Иначе, Јован Обреновић рођен је у Средњој Добрињи код Ужица 1786. године. Учествовао је на састанку у Такову и бици на Љубићу 1815. године, а заслужан је и за обнављање Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Познатији као Господар Јован био је командант Моравско-подринске војне области, гувернер округа рудничког и пожешког.

ГЗС/Рина