Боли што су нас заборавили

Нова Варош - Сточари у Новој Вароши негодују што се у околини асфалтира, а њих тај посао прескаче.

Вапај домаћинстава да се среди седам километара пута радни век је Драган Жунић (72) из нововарошког села Кућани, под скутима Муртенице, провео на изградњи и одржавању саобраћајница у Старом Влаху, а није дочекао да кроз засеоке завичаја завијуга асфалтна трака. Често сања да су му пред кућу, поред друма и Марића рек, банули колеге из пријепољске секције путара, прене се из сна кад ће да закорачи на врели коловоз...

Ништа не боли као неправда и што смо од свих заборављени - јада се стари путар. - Не завидим селима кроз која пролази магистрала или регионални пут, па су још асфалтирали по седам-осам кракова, него сам огорчен на власт која шаком и капом даје онима који имају, а нама у врлетима Муртеници ни мрвице! Кућани са седамдесетак кућа, на путу Негбина-Јасеново имају само 400 метара асфалта, док је близу седам километара макадама.

Из Кућана се у два правца стиже у 25 километара удаљени Кокин Брод, па у Нову Варош. Одавде купцима одлази бели мрс, стока, грађа, огревно дрво, малина...

- Нама пут општинари асфалтирају у изборним кампањама, мере трасе, а ми остајемо кратких рукава - подсећа Драган Жунић. - Ех, колико је обећања било, а дојадише нам ударне рупе јер је мала вајда од трошења пара и повременог насипања тампона и земље, пошто на низбрдици киша однесе, а на равном остају локве!

Деоница макадамског пута од Јасенова до Саставака била је део старог "банског" пута, некад једине веза Београда са Црном Гором. Кад су НАТО бомбе срушиле мост на Увцу у Кокином Броду, на магистрали, преко Кућана су данима ишли шлепери и аутобуси.

- Нема села са више становника, а да му је лошији пут. Мука за нас што смо остали у планини, а и за оне што дођу да обиђу старе - казује 33-годишњи Драган Пауновић. - Љуте се купци стоке и млекаџије да ломе возила, зими се пут понекад тешко чисти малим тракторима, док неки од 40 младих у селу вребају прилику да оду.

Позив министру Кркобабићу

Мештани позивају министра Кркобабића да се увери како је горак хлеб у крају без продавнице, бензинске пумпе, амбуланте, задруге, асфалта, уз прекиде струје, где треба дати 50 литара млека за 10 литара нафте, а половину тога потрошити за пут да се набави гориво. Предложено је да једна делегација крене доле у Београд и тражи повратак муртеничких села у општину Чајетина.

ГЗС / Новости Д. Гагричић