за излегање ових птица, решио је да поклони ученицима једне пољопривредне школе јаја и инкубаторе, како би ђаци вежбали и научили овај посао. Средњошколци би практично одмах по напуштању школских клупа могли да постану власници фарме препелица, скоро без ризика од неуспеха у послу.

„Пољопривредној школи са домом ученика Футог, крај Новог Сада, поклонићу 260 препеличјих јаја и уступити им инкубатор, како би ђаци вежбали излегање и узгој препелица. Можда неће излећи ниједно пиле, поклонићу им опет, спреман сам на то. Идеја је да науче и то је тек почетак наше сарање“, најављује Драганић.

Та сарадња је почела након што је узгајивач препелица сазнао да је школа у Футогу почела да користи инкубатор који он производи јер су наставници проценили да је одличног квалитета. Драганић је позвао школу и ставио се на располагање ђацима и наставницима ако било шта затреба. А онда је, упознавши запослене и директора школе Душана Гагића, решио да помогне.

„Морам да признам да ме фасцинирало како та школа ради, како образују децу кроз праксу, колико се труде. Одушевила ме преданост наставног особља, иновативност директора. Школа има своју млекару, праве прелепе сиреве, раде на промоцији, ма све од производа до етикете. Имају воћњаке, винограде, винарију и оно што раде је врло квалитетно. Та деца се не "играју" него уче озбиљан посао. Био сам одушевљен и пожелео да будем део те приче. Али, није само то у питању“, рекао је Драганић.

За сада, ђаци школе у Футогу увежбавају излегање пилића у инкубатору од јаја које су сами донели. Захваљујући професору Горану Милошеву. Јаја су обележена, свако одељење има своја, а они који буду најбољи почеће, уз Драганићеву помоћ, нешто "озбиљнију" обуку.

„План је да деци поклоним 260 јаја јапанске препелице. Пилиће које излегу откупићу од њих. Ако им крене добро, донећу им још јаја и још инкубатора. И опет откупљивати пилиће. За све то време бићу им на располагању за савете, одлазићу на предавања, одговарати на питања, о излегању, чувању пилића, температури у кавезима, влажности, о исплативости посла, укратко рећи ћу им све што знам“, објашњава Драганић.

На питање- а шта ако ђаци не излегу ништа, Драганић одговара да је спреман на то и да би чак и волео да прва тура буде лошија од очекивања.

Тада би учили на грешкама и више научили него у случају да први пут имају среће. Такође, ове грешке их не би ништа коштале.

„Ја сам све учио из сопствених омашки, што ме је много коштало. Они ће по завршетку школе имати знање као да годинама раде тај посао. Оно што је овде битно је да нико ту децу не условљава да морају излећи одређени број јаја, нема пресије. Поента је да нешто науче, виде како се то ради. И ако број излежених пилића буде нула, видећемо где су грешили, па ћемо сви заједно грешке исправити. Овај посао се тешко учи из књига, мора кроз праксу“, објашњава Никола Драганић и додаје да је школа у Футогу само прва којој ће понудити сарадњу и помоћ.

ГЗС / РИНА